@conference{
author = "Kojić, Ivan and Stojanović, Ksenija A. and Radović, Nebojša R. and Đurović, Saša",
year = "2023",
abstract = "Испитивање угљоводоника у ваздуху претежно обухвата лакоиспарљива једињења и полицикличне ароматичне угљоводонике, док се мање пажње посвећује n-алканима дугог низа. Антропогено порекло виших n-алкана углавном се приписује угљу, биомаси, моторним уљима и уљима за ложење, док је њихово биогено порекло резултат физиолошких процеса виших сувоземних биљака, као и појединих микроорганизама. Виши n-алкани (>С20) су стабилна, неиспарљива, у води нерастворна једињења, те се у ваздуху претежно налазе адсоpбовани на честицама, и то углавном PM2.5. Стога је значајно да се ова једињења у ваздуху анализирају и да се детаљније расветли њихова хемодинамика. Циљ овога рада је испитивање брзе и јефтине методе за екстракцију виших n-алкана из ваздуха, при чему су као растварачи коришћени n-хексан и дихлорметан. Наведени растварачи су одабрани због способности да добро растварају угљоводонике и економске приступачности. Узорци ваздуха узети су са висине од 2 метра, мерено од асфалта, на локацији Капетан Мишине улице у Београду. Ова улица се налази у центру града, умерено је оптерећена само аутомобилским саобраћајем, али је транспорт знатно мање интензиван него на аутопуту и прометним саобраћајницама кроз које се крећу возила градског превоза. Ваздух је помоћу аутоматског узоркивача са пумпом на електрични погон, уз константан проток, увођен у стаклену испиралицу напуњену прописаним количинама n-хексана, односно дихлорметана. Након дефинисаног времена узорковања, из добијених екстраката је најпре уклоњена влага, а потом су концентровани на ротационом вакуум упаривачу. Добијени концентрати су пречишћени на хроматографској колони са активираним магнезијум-силикатом и анализирани на гасном хроматографу Agilent 7890A GC куплованом са квадруполним масеним детектором Agilent 5975C. На слици 1 приказан је хроматограм виших n-алкана у узорку екстрахованом дихлорметаном, који је показао већи апсорпциони потенцијал у односу на n-хексан, при идентичним експерименталним условима. У екстрактима ваздуха идентификовани су виши n-алкани у опсегу од C21 до C32. CPI (Carbon Preference Index) вредности за цео опсег n-алкана (С21-С31) износиле су 0,99. n-Алканске расподеле се карактеришу највећом заступљеношћу хомолога С23-С26, са максимумима на С24 и С25. Веома сличне n-алканске расподеле са уједначеном заступљеношћу парних и непарних хомолога имају моторна уља, теже фракције уља за ложење и течни производи пиролизе лигнита. Природни извори С23-С26 алкана су акватичне макрофите, бактерије, васкуларне биљке и маховине рода Sphagnum. Непарни n-алкани С27-С31 карактеристични су за више сувоземне биљке, при чему се доминација С27 и С29 углавном везује за дрвеће и жбуње, а С31 за траве и маховине. Добијени резултати показују да је коришћени експериментални поступак екстракције дихлорметаном ефикасан за анализу виших n-алкана у ваздуху. Поред тога, у питању је брза, јефтина метода, која је креирана тако да захтева минималан број аналитичких фаза, чиме се губици аналита своде на најмању меру, што је важно узимајући у обзир њихову ниску концентрацију у ваздуху. Резултати испитивања су основа за наставак истраживања, у циљу оптимизације методе за екстракцију и квантификацију виших n-алкана у узорцима ваздуха.",
publisher = "Belgrade : Serbian Chemical Society",
journal = "9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023",
title = "Испитивање ефикасности екстракције виших n-алкана из ваздуха, Investigation of the efficiency of extraction of long-chain n-alkanes from air",
pages = "92-94",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5927"
}