Sinteza i hemijska karakterizacija Ru(II) arenskih kompleksa sa acetil piridinima kao ligandima

Abstract

Prelazni metali se proučavaju već više od dva veka. Zajedničko svojstvo ovih elemenata je da imaju (polu)popunjene d orbitale. Pored toga, ovi metali imaju visoke temperature topljenja, dobri su provodnici toplote i elektriciteta i grade kompleksna jedinjenja. Međutim, i pored zajedničkih karakteristika, oni se međusobno značajno razlikuju. Pojedini metali su u prirodi zastupljeni u velikim količinama. Tako gvožđe i aluminijum predstavljaju najrasprostranjenije metale u zemljinoj kori. Suprotno tome, neki prelazni metali su veoma retki (molibden), dok se neki ne mogu naći u prirodi (tehnecijum). Najraznovrsnija jedinjenja prelaznih metala se danas koriste u modernoj medicini, bilo kao terapeutski ili dijagnostički agensi. Metali kao što su zlato ili gvožđe korišćeni su još od antičkih vremena. U nekim slučajevima su to jednostavna jedinjenja, kakva su jedinjenja zlata koje se koriste u lečenju reumatoidnog artritisa, dok su ponekad to lekovi, izuzetno složene strukture, kakva su kompleksna jedinjenja metala. Kompleksi prelaznih metala pored svog fundamentalnog značaja u koordinacionoj hemiji, zauzimaju važno mesto u oblastima bioneorganske i medicinske hemije, zbog njihove potencijalne primene u dijagnostici i lečenju različitih vrsta oboljenja. Posebno su značajni kompleksi platine i rutenijuma koji su svoju primenu našli i u kliničkoj upotrebi, kao antitumorski agensi. Jedinjenja rutenijuma predstavljaju obećavajuće citotoksične agense, jer pokazuju selektivnu aktivnost prema specifičnim tipovima karcinoma. Oktaedarska geometrija rutenijumskih kompleksa, za razliku od kvadratno- planarne geometrije platina(II) kompleksa, omogućava veći stepen selektivnosti, što rezultira manjom toksičnošću. Pored jona platine, joni metala koji se takođe koriste u ove svrhe su i joni bakra(II).