TY  - THES
AU  - Jović, Mirjana
PY  - 2023
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/5803
AB  - Žalfija (Salvia officinalis L.) predstavlja jednu od komercijalno najvažnijih biljnih vrsta iz porodice
Lamiaceae, a biljke i začini su izloženi falsifikovanju, više od drugih sastava hrane. Prema
istraživanju Univerziteta u Bristolu tokom 2020. godine primećeno je da više od polovine uzoraka
začinske žalfije sadrži 30 – 70% biljnog materijala poreklom od drugih biljaka, najčešće listova
masline, cistusa, lešnika, mirte i sl.
U kontroli kvaliteta začinskog bilja domininatno se koriste gasna i tečna hromatografija kuplovane
sa masenom spektrometrijom, a od spektroskopskih tehnika infracrvena spektrofotometrija sa
Furijeovom transformacijom. Iako među tečno-hromatografskim tehnikama, tankoslojna
hromatografija zauzima važno mesto u fingerpint analizi tradiocionalnih biljnih lekova, ona je
malo zastupljena u kontekstu adulteracije biljnih proizvoda, a u slučaju falsifikovanja začinske
žalfije generalno ne postoje pouzdane analitičke metode.
Stoga je cilj ovog rada bio razvoj analitčke metode za određivanje stepena adulteracije začinske
žalfije maslinovim lišćem primenom visoko efikasne tankoslojne hromatografije i hemometrije.
U te svrhe analizirano je ukupno 24 uzoraka, od toga 4 žalfije, 4 maslinovog lišća i 16 uzoraka
smeša u kojima je udeo listova masline iznosio 5, 10, 20 i 70%. Hromatografisanje je izvedeno u
tipičnim normalno-faznim uslovima, a ploče su nakon razvijanja derivatizovane na pet različitih
načina: Neuovim reagensom, anizaldehidom, DPPH reagensom, gvožđe(III)-hloridom i
aluminijum(III)-hloridom. Hromatogrami su fotografisani, a fotografije dalje podvrgnute analizi
kako bi se dobili hromatografski signali. Dati hromatografski profili uzoraka su podvrgnuti
multivarijantnoj analizi podataka. Dobijeni su klasifikacioni i regresioni modeli dobrih statističkih
performansi pre svega u slučaju derivatizacije anizaldehidom, gvožđe(III)-hloridom i DPPH
reagensom, sa vrednostima koeficijenta determinacije 0,894 - 0,998 i predikcionom greškom od 4
– 12%. Misklasifikaciona greška, naročito u slučaju DPPH i anlizaldehida je < 4%. Ovo ukazuje
da se tankoslojna hromatografija može uspešno primeniti za otkrivanje i kvantifikaciju adulteracije
žalfije listovima masline.
T1  - Detekcija adulteracije žalfije listom masline, primenom visokoefikasne tankoslojne hromatografije, analize digitalne fotografije i hemometrije
SP  - 7
EP  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5803
ER  - 

@mastersthesis{
author = "Jović, Mirjana",
year = "2023",
abstract = "Žalfija (Salvia officinalis L.) predstavlja jednu od komercijalno najvažnijih biljnih vrsta iz porodice
Lamiaceae, a biljke i začini su izloženi falsifikovanju, više od drugih sastava hrane. Prema
istraživanju Univerziteta u Bristolu tokom 2020. godine primećeno je da više od polovine uzoraka
začinske žalfije sadrži 30 – 70% biljnog materijala poreklom od drugih biljaka, najčešće listova
masline, cistusa, lešnika, mirte i sl.
U kontroli kvaliteta začinskog bilja domininatno se koriste gasna i tečna hromatografija kuplovane
sa masenom spektrometrijom, a od spektroskopskih tehnika infracrvena spektrofotometrija sa
Furijeovom transformacijom. Iako među tečno-hromatografskim tehnikama, tankoslojna
hromatografija zauzima važno mesto u fingerpint analizi tradiocionalnih biljnih lekova, ona je
malo zastupljena u kontekstu adulteracije biljnih proizvoda, a u slučaju falsifikovanja začinske
žalfije generalno ne postoje pouzdane analitičke metode.
Stoga je cilj ovog rada bio razvoj analitčke metode za određivanje stepena adulteracije začinske
žalfije maslinovim lišćem primenom visoko efikasne tankoslojne hromatografije i hemometrije.
U te svrhe analizirano je ukupno 24 uzoraka, od toga 4 žalfije, 4 maslinovog lišća i 16 uzoraka
smeša u kojima je udeo listova masline iznosio 5, 10, 20 i 70%. Hromatografisanje je izvedeno u
tipičnim normalno-faznim uslovima, a ploče su nakon razvijanja derivatizovane na pet različitih
načina: Neuovim reagensom, anizaldehidom, DPPH reagensom, gvožđe(III)-hloridom i
aluminijum(III)-hloridom. Hromatogrami su fotografisani, a fotografije dalje podvrgnute analizi
kako bi se dobili hromatografski signali. Dati hromatografski profili uzoraka su podvrgnuti
multivarijantnoj analizi podataka. Dobijeni su klasifikacioni i regresioni modeli dobrih statističkih
performansi pre svega u slučaju derivatizacije anizaldehidom, gvožđe(III)-hloridom i DPPH
reagensom, sa vrednostima koeficijenta determinacije 0,894 - 0,998 i predikcionom greškom od 4
– 12%. Misklasifikaciona greška, naročito u slučaju DPPH i anlizaldehida je < 4%. Ovo ukazuje
da se tankoslojna hromatografija može uspešno primeniti za otkrivanje i kvantifikaciju adulteracije
žalfije listovima masline.",
title = "Detekcija adulteracije žalfije listom masline, primenom visokoefikasne tankoslojne hromatografije, analize digitalne fotografije i hemometrije",
pages = "7-39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5803"
}

Jović, M.. (2023). Detekcija adulteracije žalfije listom masline, primenom visokoefikasne tankoslojne hromatografije, analize digitalne fotografije i hemometrije. , 7-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5803

Jović M. Detekcija adulteracije žalfije listom masline, primenom visokoefikasne tankoslojne hromatografije, analize digitalne fotografije i hemometrije. 2023;:7-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5803 .

Jović, Mirjana, "Detekcija adulteracije žalfije listom masline, primenom visokoefikasne tankoslojne hromatografije, analize digitalne fotografije i hemometrije" (2023):7-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5803 .

TY  - THES
AU  - Jović, Mirjana
PY  - 2021
UR  - https://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/4480
AB  - Ljudska koža je najveći ljudski organ i ima površinu od 1,5 do 2 m2 što čini približno 15% težine celog organizma. Koža se sastoji iz tri sloja epidermisa, dermisa i potkožnog tkiva (hipodermisa). Epidermis, koji ima važnu ulogu u održavanju temperature tela, sadrži keratinocite, melanocite, Merkelove i Langerhans-ove ćelije. U dermisu, lociranom ispod epidermisa, se nalaze brojni nervni završeci, folikuli dlaka, znojne, lojne i apokrine žlezde, krvni i limfni sudovi. Potkožno tkivo se sastoji od areolarnog vezivnog tkiva, adipoznog tkiva, elastina, fibroblasta, makrofaga i adipocita.
Za boju ljudske kože je u najvećoj meri odgovoran pigment melanin koji se sintetiše u melanocitima, u bazalnom sloju epidermisa unutar sitnih organela-melanozoma, procesom koji se naziva melanogeneza.
T1  - Primena bioautografskih enzimskih eseja za identifikaciju inhibitora tirozinaze, elastaze i kolagenaze
SP  - 1
EP  - 44
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4480
ER  - 

@misc{
author = "Jović, Mirjana",
year = "2021",
abstract = "Ljudska koža je najveći ljudski organ i ima površinu od 1,5 do 2 m2 što čini približno 15% težine celog organizma. Koža se sastoji iz tri sloja epidermisa, dermisa i potkožnog tkiva (hipodermisa). Epidermis, koji ima važnu ulogu u održavanju temperature tela, sadrži keratinocite, melanocite, Merkelove i Langerhans-ove ćelije. U dermisu, lociranom ispod epidermisa, se nalaze brojni nervni završeci, folikuli dlaka, znojne, lojne i apokrine žlezde, krvni i limfni sudovi. Potkožno tkivo se sastoji od areolarnog vezivnog tkiva, adipoznog tkiva, elastina, fibroblasta, makrofaga i adipocita.
Za boju ljudske kože je u najvećoj meri odgovoran pigment melanin koji se sintetiše u melanocitima, u bazalnom sloju epidermisa unutar sitnih organela-melanozoma, procesom koji se naziva melanogeneza.",
title = "Primena bioautografskih enzimskih eseja za identifikaciju inhibitora tirozinaze, elastaze i kolagenaze",
pages = "1-44",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4480"
}

Jović, M.. (2021). Primena bioautografskih enzimskih eseja za identifikaciju inhibitora tirozinaze, elastaze i kolagenaze. , 1-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4480

Jović M. Primena bioautografskih enzimskih eseja za identifikaciju inhibitora tirozinaze, elastaze i kolagenaze. 2021;:1-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4480 .

Jović, Mirjana, "Primena bioautografskih enzimskih eseja za identifikaciju inhibitora tirozinaze, elastaze i kolagenaze" (2021):1-44,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4480 .