TY  - JOUR
AU  - Савић, Слађана Д.
AU  - Ђорђевић, Александар
AU  - Јовановић, Ивана
AU  - Милановић, Весна Д.
PY  - 2021
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/5278
AB  - Природно-математички факултет као институција не постоји више од три деценије, мада је импозантна зграда из средине 20. века на Студентском тргу и даље у мислима Београђана позната као зграда ПМФ-а. 

Природно-математички факултет Универзитета у Београду издвојио се из  Филозофског факулета 1947. године. У тренутку оснивања, ПМФ је био смештен у данашњој згради Ректората, велелепном Капетан Мишином здању. Те школске године овај факултет уписало је 565 студената, а завршило само 26 студената. У наредним годинама број студената се повећавао, а расположиви простор постао је недовољан за потребе студирања све већег броја студената. Међутим, зграда Капетан Мишиног здања, као културно-историјски споменик, била је под заштититом државе, па стога никакве реконструкције и проширења нису били могући. 

Професор Вукић Мићовић, користећи позицију ректора Универзитета у Београду (1952-1954), као и подршку колега, успео је да обезбеди простор за подизање заједничке зграде за Хемијски институт, Физичко-хемијски институт и Минералошки завод. Осмишљавању изгледа зграде значајно и посвећено су допринели професори поменутих институција, хемичари, Вукић Мићовић и Ђорђе Стефановић, физикохемичар, Павле Савић и геолог, Стојан Павловић.

У селидби лабораторијског посуђа и прибора из Капетан Мишиног здања добровољно су учествовали и студенти. Зграда је усељавана постепено, а касније је као орган управљања непокретностима уписан Природно-математички факултет. Факултет је у овом облику постојао до 1990. године, када се сви одсеци, које су биле у његовом саставу, раздвајају на засебне факултете и то: Хемијски, Математички, Географски, Биолошки, Физички и Факултет за физичку хемију. 

Сви набројани факултети и данас користе зграду на Студенстком тргу, а Хемијски факултет површински и у бројности особља има највећи удео у њој. Додатне просторије на другим локацијама на располагању су неким од наведених факултета, али се уопштено може рећи да проблем простора за већину факултета потеклих из ПМФ-а није ни данас решен, а посебно се у томе истичу Географски и Биолошки факултет. 

Шездесет година од завршетка храма природних наука у Београду овај подухват и даље делује недостижно за Управе многих факултета у Србији, иако потребе за модернијим простором без престанка расту.
PB  - Музеј науке и технике – Београд;
T2  - Информатор Заједнице научно-техничких музеја Србије
T1  - The temple of Natural Sciences at Studentski Square
T1  - Храм природних наука на Студентском тргу
VL  - 19
IS  - 1
SP  - 40
EP  - 45
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5278
ER  - 

@article{
author = "Савић, Слађана Д. and Ђорђевић, Александар and Јовановић, Ивана and Милановић, Весна Д.",
year = "2021",
abstract = "Природно-математички факултет као институција не постоји више од три деценије, мада је импозантна зграда из средине 20. века на Студентском тргу и даље у мислима Београђана позната као зграда ПМФ-а. 

Природно-математички факултет Универзитета у Београду издвојио се из  Филозофског факулета 1947. године. У тренутку оснивања, ПМФ је био смештен у данашњој згради Ректората, велелепном Капетан Мишином здању. Те школске године овај факултет уписало је 565 студената, а завршило само 26 студената. У наредним годинама број студената се повећавао, а расположиви простор постао је недовољан за потребе студирања све већег броја студената. Међутим, зграда Капетан Мишиног здања, као културно-историјски споменик, била је под заштититом државе, па стога никакве реконструкције и проширења нису били могући. 

Професор Вукић Мићовић, користећи позицију ректора Универзитета у Београду (1952-1954), као и подршку колега, успео је да обезбеди простор за подизање заједничке зграде за Хемијски институт, Физичко-хемијски институт и Минералошки завод. Осмишљавању изгледа зграде значајно и посвећено су допринели професори поменутих институција, хемичари, Вукић Мићовић и Ђорђе Стефановић, физикохемичар, Павле Савић и геолог, Стојан Павловић.

У селидби лабораторијског посуђа и прибора из Капетан Мишиног здања добровољно су учествовали и студенти. Зграда је усељавана постепено, а касније је као орган управљања непокретностима уписан Природно-математички факултет. Факултет је у овом облику постојао до 1990. године, када се сви одсеци, које су биле у његовом саставу, раздвајају на засебне факултете и то: Хемијски, Математички, Географски, Биолошки, Физички и Факултет за физичку хемију. 

Сви набројани факултети и данас користе зграду на Студенстком тргу, а Хемијски факултет површински и у бројности особља има највећи удео у њој. Додатне просторије на другим локацијама на располагању су неким од наведених факултета, али се уопштено може рећи да проблем простора за већину факултета потеклих из ПМФ-а није ни данас решен, а посебно се у томе истичу Географски и Биолошки факултет. 

Шездесет година од завршетка храма природних наука у Београду овај подухват и даље делује недостижно за Управе многих факултета у Србији, иако потребе за модернијим простором без престанка расту.",
publisher = "Музеј науке и технике – Београд;",
journal = "Информатор Заједнице научно-техничких музеја Србије",
title = "The temple of Natural Sciences at Studentski Square, Храм природних наука на Студентском тргу",
volume = "19",
number = "1",
pages = "40-45",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5278"
}

Савић, С. Д., Ђорђевић, А., Јовановић, И.,& Милановић, В. Д.. (2021). The temple of Natural Sciences at Studentski Square. in Информатор Заједнице научно-техничких музеја Србије
Музеј науке и технике – Београд;., 19(1), 40-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5278

Савић СД, Ђорђевић А, Јовановић И, Милановић ВД. The temple of Natural Sciences at Studentski Square. in Информатор Заједнице научно-техничких музеја Србије. 2021;19(1):40-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5278 .

Савић, Слађана Д., Ђорђевић, Александар, Јовановић, Ивана, Милановић, Весна Д., "The temple of Natural Sciences at Studentski Square" in Информатор Заједнице научно-техничких музеја Србије, 19, no. 1 (2021):40-45,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5278 .