TY  - CONF
AU  - Kojić, Ivan
AU  - Stojanović, Ksenija A.
AU  - Radović, Nebojša R.
AU  - Tosti, Tomislav
AU  - Đurović, Saša
PY  - 2023
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/5912
AB  - У индустријској зони града Ковина налазe се фабрике које се баве производњом алкохола и сточног квасца, хране за кућне љубимце, сечењем и завршном обрадом челика, производњом шприцева и амбалаже за вакцине и лекове, као и највећа на Балкану фарма печурака. Поред тога, на 11 km од Ковина је рудник који угаљ вади са дна језера које је повезано са Дунавом, и представља јединствену подводну експлоатацију угља на свету. Упркос наведеним бројним делатностима које могу имати утицаја на квалитет површинских вода, нема лабораторије која се бави њиховим мониторингом. Стога је циљ овог рада прелиминарна карактеризација степена оптерећења површинских вода укупно присутним и специфичним, најзаступљенијим угљоводоничним загађујућим супстанцама. Узорци коришћени у раду узети су током новембра 2022. године, са пет репрезентативних локација на подручју Ковина (слика 1). Након одређивања основних параметара (табела 1), воде су анализиране применом стандардне методе ASTM D1252-06 [1], како би се утврдиле вредности хемијске потрошње кисеоника (ХПК). У циљу специфицирања најзаступљенијих угљоводоничних загађујућих супстанци, примењена је екстракција узорака вода помоћу трихлорметана. Добијени екстракти су након сушења и концентровања хроматографски пречишћени и анализирани на гасном хроматографу Agilent 7890A GC куплованом са квадруполним масеним детектором Agilent 5975C. Четири од пет анализираних узорака показују вредности ХПК карактеристичне за класу III површинских вода (табела 1; [2]). Најзаступљeнија специфична угљоводонична једињења у свим узорцима су n-алкани (слика 1). Нижи n-алкани са мање од 20 угљеникових атома су присутни само у траговима, што указује да ове воде углавном нису изложене загађењу сировом нафтом, дизелом или керозином. У три узорка (Дунавац, Шљункара и Црна Бара), CPI вредности за цео опсег n-алкана (С16- С34), као и за и више (С25-С34) и ниже (С15-С20, са изузетком Шљункаре) n-алканске хомологе су ниже или блиске 1, што уз n-алканске максимуме у опсегу С24-С26 указује на допринос органске супстанце акватичних макрофита, бактерија, васкуларних биљака и маховина рода Sphagnum [3]. Присуство нижих n-алкана (С15-С20) карактерише алге и бактерије, док се доминација непарних нижих хомолога у узорку Шљункара може повезати за цијанобактеријама. У узорицима Канал и Поњавица CPI вредности за цео опсег n-алкана (С16-С34), као и за више хомологе (С25-С34) веће су од 1, што уз n-алкански максимум у узорку Канал на С27 указује на допринос виших сувоземних биљака. Међутим поред наведених природних извора идентификованих n-алкана, треба истаћи да веома сличне n-алканске расподеле имају моторна уља, теже фракције уља за ложење и течни производи пиролизе лигнита. Од посебног значаја је и резултат да је у екстракту узорка воде са локације Поњавица доминантно једињење елементарни сумпор (слика 1), што се може повезати са великом количином муља у којем преовлађују аноксични услови, услед чега су фаворизовани редукциони хемијски/биохемијски процеси. Резултати прелиминарног истраживања показују да је неопходно наставити континуално и знатно детаљније истраживање предметних вода, како би се предупредило њихово даље загађење и негативан утицај на живи свет у њима, као и на подземне воде и земљиште у непосредној околини.
PB  - Belgrade : Serbian Chemical Society
C3  - 9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023
T1  - Процена степена оптерећења површинских вода органским загађујућим супстанцама на подручју Ковина, Србија
T1  - Estimation of surface water contamination by organic pollutants in the Kovin area, Serbia
SP  - 91
EP  - 92
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5912
ER  - 

@conference{
author = "Kojić, Ivan and Stojanović, Ksenija A. and Radović, Nebojša R. and Tosti, Tomislav and Đurović, Saša",
year = "2023",
abstract = "У индустријској зони града Ковина налазe се фабрике које се баве производњом алкохола и сточног квасца, хране за кућне љубимце, сечењем и завршном обрадом челика, производњом шприцева и амбалаже за вакцине и лекове, као и највећа на Балкану фарма печурака. Поред тога, на 11 km од Ковина је рудник који угаљ вади са дна језера које је повезано са Дунавом, и представља јединствену подводну експлоатацију угља на свету. Упркос наведеним бројним делатностима које могу имати утицаја на квалитет површинских вода, нема лабораторије која се бави њиховим мониторингом. Стога је циљ овог рада прелиминарна карактеризација степена оптерећења површинских вода укупно присутним и специфичним, најзаступљенијим угљоводоничним загађујућим супстанцама. Узорци коришћени у раду узети су током новембра 2022. године, са пет репрезентативних локација на подручју Ковина (слика 1). Након одређивања основних параметара (табела 1), воде су анализиране применом стандардне методе ASTM D1252-06 [1], како би се утврдиле вредности хемијске потрошње кисеоника (ХПК). У циљу специфицирања најзаступљенијих угљоводоничних загађујућих супстанци, примењена је екстракција узорака вода помоћу трихлорметана. Добијени екстракти су након сушења и концентровања хроматографски пречишћени и анализирани на гасном хроматографу Agilent 7890A GC куплованом са квадруполним масеним детектором Agilent 5975C. Четири од пет анализираних узорака показују вредности ХПК карактеристичне за класу III површинских вода (табела 1; [2]). Најзаступљeнија специфична угљоводонична једињења у свим узорцима су n-алкани (слика 1). Нижи n-алкани са мање од 20 угљеникових атома су присутни само у траговима, што указује да ове воде углавном нису изложене загађењу сировом нафтом, дизелом или керозином. У три узорка (Дунавац, Шљункара и Црна Бара), CPI вредности за цео опсег n-алкана (С16- С34), као и за и више (С25-С34) и ниже (С15-С20, са изузетком Шљункаре) n-алканске хомологе су ниже или блиске 1, што уз n-алканске максимуме у опсегу С24-С26 указује на допринос органске супстанце акватичних макрофита, бактерија, васкуларних биљака и маховина рода Sphagnum [3]. Присуство нижих n-алкана (С15-С20) карактерише алге и бактерије, док се доминација непарних нижих хомолога у узорку Шљункара може повезати за цијанобактеријама. У узорицима Канал и Поњавица CPI вредности за цео опсег n-алкана (С16-С34), као и за више хомологе (С25-С34) веће су од 1, што уз n-алкански максимум у узорку Канал на С27 указује на допринос виших сувоземних биљака. Међутим поред наведених природних извора идентификованих n-алкана, треба истаћи да веома сличне n-алканске расподеле имају моторна уља, теже фракције уља за ложење и течни производи пиролизе лигнита. Од посебног значаја је и резултат да је у екстракту узорка воде са локације Поњавица доминантно једињење елементарни сумпор (слика 1), што се може повезати са великом количином муља у којем преовлађују аноксични услови, услед чега су фаворизовани редукциони хемијски/биохемијски процеси. Резултати прелиминарног истраживања показују да је неопходно наставити континуално и знатно детаљније истраживање предметних вода, како би се предупредило њихово даље загађење и негативан утицај на живи свет у њима, као и на подземне воде и земљиште у непосредној околини.",
publisher = "Belgrade : Serbian Chemical Society",
journal = "9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023",
title = "Процена степена оптерећења површинских вода органским загађујућим супстанцама на подручју Ковина, Србија, Estimation of surface water contamination by organic pollutants in the Kovin area, Serbia",
pages = "91-92",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5912"
}

Kojić, I., Stojanović, K. A., Radović, N. R., Tosti, T.,& Đurović, S.. (2023). Процена степена оптерећења површинских вода органским загађујућим супстанцама на подручју Ковина, Србија. in 9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023
Belgrade : Serbian Chemical Society., 91-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5912

Kojić I, Stojanović KA, Radović NR, Tosti T, Đurović S. Процена степена оптерећења површинских вода органским загађујућим супстанцама на подручју Ковина, Србија. in 9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023. 2023;:91-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5912 .

Kojić, Ivan, Stojanović, Ksenija A., Radović, Nebojša R., Tosti, Tomislav, Đurović, Saša, "Процена степена оптерећења површинских вода органским загађујућим супстанцама на подручју Ковина, Србија" in 9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023 (2023):91-92,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5912 .

TY  - CONF
AU  - Đurović, Saša
AU  - Kojić, Ivan
AU  - Radović, Nebojša R.
AU  - Tosti, Tomislav
PY  - 2023
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/5928
AB  - Usled modernog načina života ljudi provode oko 90 % vremena u zatvorenim prostorijama,
kao što su kuće/stanovi, kancelarije, automobili itd. Prašina je sve prisutna u svim
pomenutim sredinama i nalazi se kao čestice suspendovane u vazduhu ili istaložena na
površinama. Čestice prašine se mogu lako udahnuti i mogu da oštete respiratorni sistem i
pluća. Pored toga, čestice prašine akumuliraju hemikalije iz zatvorenih prostorija i
predstavljaju važan put izlaganja ljudi tim jedinjenjima. U kućnoj prašini se mogu naći
ftalati, policiklični aromatični ugljovodonici i ostala poluisparljiva jedinjenja.
Ftalati se često koriste kao plastifikator u proizvodnji polivinil hlorida (PVC-a) i predmeta
opšte upotrebe kao što su građevinski materijal, dečije igračke i nameštaj, ali i u proizvodnji
podnih obloga, veštačke kože, lepkova, tepiha, maziva, cevi, žica, sredstava za čišćenje
kuće, proizvoda za negu tela (fiksatori mirisa, proizvodi za negu kože, pene i šamponi) i
ambalaže za namirnice. Primena ftalata zavisi od njihove molekulske mase. Ftalati male
molekulske mase, kao što su di-metil-ftalat (DMP), di-etil-ftalat (DEP), di-propil-ftalat
(DPP), di-izobutil-ftalat (DiBP), di-n-butil ftalat (DBP), di-n-pentil-ftalat (DNPP) i benzil-
butil-ftalat (BBP), se koriste u rastvaračima, lepkovima, voskovima, mastilu, lekovima,
kozmetici i insekticidima.Visokomolekulski ftalati, kao di-2-etilheksil-ftalat (DEHP), di-
ciklo-heksil-ftalat (DCHP) i di-izo-nonil-ftalat (DiNP), su plastifikatori u PVC proizvodima
i predmetima od opšte upotrebe.
Estri ftalata su povezani sa velikim brojem zdravstvenih problema kod ljudi. Pre svega,
ftalati deluju kao endokrini disruptori i doprinose stvaranju varijacija u reprodukcionom
sistemu kao što su opadanje broja spermatozoida, oštećenje DNK u spermatozoidima,
prevremeni razvoj dojki i promena u reproduktivnim hormonima. Ftalati utiču na pojavu
astme, alergija i poremećaja funkcije nervnog sistema. Pored toga, DEHP je okarakterisan
kao 2b kancerogena supstanca, tj. kao potencijalno kancerogen za ljude, od strane IARC-a
(Međunarodna agencija za istraživanje raka, eng. International Agency for Research on
Cancer). Treba napomenuti da su pojedini metaboliti ftalata često toksičniji od samih
nepromenjenih ftalata. Ljudi mogu biti izloženi ftalatima inhalacijom, ingestijom i
apsorpcijom preko kože.
Oko 1 g istaložene prašine je sakupljen iz biblioteke Hemijskog fakulteta u Beogradu, sa
visine iznad 1m od poda. Uzorci su odmereni, ekstrahovani, prečišćeni i aromatična frakcija je snimljena metodom gasne hromatografije, povezanom sa masenim spektrometrom.
Lokacija uzorkovanja i hromatogram aromatične frakcije je prikazan na slici 1.
Dobijeni rezultati ukazuju na to da, pored prirodnih proizvoda kao što su metil estri masnih
kiselina (koje su najverovatnije znatno obilnije u alifatičnoj frakciji), uzorak sadrži 3,5-di-
terc-butil-4-hidroksibenzaldehid, metabolit 2,6-di-terc-butil-4-methilfenola, koji se koristi
kao antioksidans u namirnicama i kozmetičkim proizvodima [3]. Najzastupljenija jedinjenja
u aromatičnoj frakciji su DiBP), DBP i DEHP. Interesantno je primetiti da se detektovani
ftalati koriste u dve različite svrhe, kao aditivi u plastici i drugim proizvodima (DiBP i DBP)
i kao plastifikatori u polimerima (DEHP). Kao što je prethodno pomenuto, DEHP je
klasifikovan kao potencijalno kancerogena supstanca za ljude. Pored toga, primena DiBP,
DBP i DEHP je ograničena od strane Evropske komisije. Zbog prisustva ftalata koji
imaju veliki uticaj na ljudsko zdravlje u ekstraktu prašine, potrebno je izvršiti dodatna
ispitivanja na većem broju uzoraka i uraditi detaljnu kvantifikaciju i procenu rizika po
ljudsko zdravlje.
PB  - Belgrade : Serbian Chemical Society
C3  - 9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023
T1  - Preliminarno ispitivanje sastava aromatične frakcije ekstrakta prašine iz biblioteke Hemijskog fakulteta u Beogradu
T1  - Preliminary investigation of aromatic fraction composition indust extract from the Library of the Facility of Chemistry in Belgrade
SP  - 117
EP  - 118
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5928
ER  - 

@conference{
author = "Đurović, Saša and Kojić, Ivan and Radović, Nebojša R. and Tosti, Tomislav",
year = "2023",
abstract = "Usled modernog načina života ljudi provode oko 90 % vremena u zatvorenim prostorijama,
kao što su kuće/stanovi, kancelarije, automobili itd. Prašina je sve prisutna u svim
pomenutim sredinama i nalazi se kao čestice suspendovane u vazduhu ili istaložena na
površinama. Čestice prašine se mogu lako udahnuti i mogu da oštete respiratorni sistem i
pluća. Pored toga, čestice prašine akumuliraju hemikalije iz zatvorenih prostorija i
predstavljaju važan put izlaganja ljudi tim jedinjenjima. U kućnoj prašini se mogu naći
ftalati, policiklični aromatični ugljovodonici i ostala poluisparljiva jedinjenja.
Ftalati se često koriste kao plastifikator u proizvodnji polivinil hlorida (PVC-a) i predmeta
opšte upotrebe kao što su građevinski materijal, dečije igračke i nameštaj, ali i u proizvodnji
podnih obloga, veštačke kože, lepkova, tepiha, maziva, cevi, žica, sredstava za čišćenje
kuće, proizvoda za negu tela (fiksatori mirisa, proizvodi za negu kože, pene i šamponi) i
ambalaže za namirnice. Primena ftalata zavisi od njihove molekulske mase. Ftalati male
molekulske mase, kao što su di-metil-ftalat (DMP), di-etil-ftalat (DEP), di-propil-ftalat
(DPP), di-izobutil-ftalat (DiBP), di-n-butil ftalat (DBP), di-n-pentil-ftalat (DNPP) i benzil-
butil-ftalat (BBP), se koriste u rastvaračima, lepkovima, voskovima, mastilu, lekovima,
kozmetici i insekticidima.Visokomolekulski ftalati, kao di-2-etilheksil-ftalat (DEHP), di-
ciklo-heksil-ftalat (DCHP) i di-izo-nonil-ftalat (DiNP), su plastifikatori u PVC proizvodima
i predmetima od opšte upotrebe.
Estri ftalata su povezani sa velikim brojem zdravstvenih problema kod ljudi. Pre svega,
ftalati deluju kao endokrini disruptori i doprinose stvaranju varijacija u reprodukcionom
sistemu kao što su opadanje broja spermatozoida, oštećenje DNK u spermatozoidima,
prevremeni razvoj dojki i promena u reproduktivnim hormonima. Ftalati utiču na pojavu
astme, alergija i poremećaja funkcije nervnog sistema. Pored toga, DEHP je okarakterisan
kao 2b kancerogena supstanca, tj. kao potencijalno kancerogen za ljude, od strane IARC-a
(Međunarodna agencija za istraživanje raka, eng. International Agency for Research on
Cancer). Treba napomenuti da su pojedini metaboliti ftalata često toksičniji od samih
nepromenjenih ftalata. Ljudi mogu biti izloženi ftalatima inhalacijom, ingestijom i
apsorpcijom preko kože.
Oko 1 g istaložene prašine je sakupljen iz biblioteke Hemijskog fakulteta u Beogradu, sa
visine iznad 1m od poda. Uzorci su odmereni, ekstrahovani, prečišćeni i aromatična frakcija je snimljena metodom gasne hromatografije, povezanom sa masenim spektrometrom.
Lokacija uzorkovanja i hromatogram aromatične frakcije je prikazan na slici 1.
Dobijeni rezultati ukazuju na to da, pored prirodnih proizvoda kao što su metil estri masnih
kiselina (koje su najverovatnije znatno obilnije u alifatičnoj frakciji), uzorak sadrži 3,5-di-
terc-butil-4-hidroksibenzaldehid, metabolit 2,6-di-terc-butil-4-methilfenola, koji se koristi
kao antioksidans u namirnicama i kozmetičkim proizvodima [3]. Najzastupljenija jedinjenja
u aromatičnoj frakciji su DiBP), DBP i DEHP. Interesantno je primetiti da se detektovani
ftalati koriste u dve različite svrhe, kao aditivi u plastici i drugim proizvodima (DiBP i DBP)
i kao plastifikatori u polimerima (DEHP). Kao što je prethodno pomenuto, DEHP je
klasifikovan kao potencijalno kancerogena supstanca za ljude. Pored toga, primena DiBP,
DBP i DEHP je ograničena od strane Evropske komisije. Zbog prisustva ftalata koji
imaju veliki uticaj na ljudsko zdravlje u ekstraktu prašine, potrebno je izvršiti dodatna
ispitivanja na većem broju uzoraka i uraditi detaljnu kvantifikaciju i procenu rizika po
ljudsko zdravlje.",
publisher = "Belgrade : Serbian Chemical Society",
journal = "9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023",
title = "Preliminarno ispitivanje sastava aromatične frakcije ekstrakta prašine iz biblioteke Hemijskog fakulteta u Beogradu, Preliminary investigation of aromatic fraction composition indust extract from the Library of the Facility of Chemistry in Belgrade",
pages = "117-118",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5928"
}

Đurović, S., Kojić, I., Radović, N. R.,& Tosti, T.. (2023). Preliminarno ispitivanje sastava aromatične frakcije ekstrakta prašine iz biblioteke Hemijskog fakulteta u Beogradu. in 9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023
Belgrade : Serbian Chemical Society., 117-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5928

Đurović S, Kojić I, Radović NR, Tosti T. Preliminarno ispitivanje sastava aromatične frakcije ekstrakta prašine iz biblioteke Hemijskog fakulteta u Beogradu. in 9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023. 2023;:117-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5928 .

Đurović, Saša, Kojić, Ivan, Radović, Nebojša R., Tosti, Tomislav, "Preliminarno ispitivanje sastava aromatične frakcije ekstrakta prašine iz biblioteke Hemijskog fakulteta u Beogradu" in 9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023 (2023):117-118,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5928 .

TY  - CONF
AU  - Radović, Nebojša R.
AU  - Nikolić, Željka M.
AU  - Stojanović, Ksenija A.
PY  - 2023
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/6054
AB  - • Introduction and scope
Sulfur dioxide (SO2) is a widespread pollutant gas that releases during many industrial processes [1].
SO2 has significant environmental and health implications [2], making its accurate quantification
essential. The aim of this paper was to develop a simple and efficient laboratory-scale method for the
sampling and quantification of SO2 at its source.
• Methodology
SO2, generated in the reaction between sodium metabisulfite and orthophosphoric acid, was routed
through a condenser to a recipient vessel containing an absorptive solution of sodium hydroxide. The
absorption of the SO2 was performed with a consistent gas flow rate, facilitated by the use of a vacuum
pump within the reaction system. Aqueous solution of potassium dichloroiodate(I) [3] was employed
for volumetric determination of sulfite content in the final absorptive solution.
• Results
Based on the results of sulfite content determination in the final absorptive solution, which exhibited an
analytical recovery of SO2 ranging from 83% to 96%, the effectiveness of the proposed method is
demonstrated.
• Conclusion
According to the obtained results and the multifaceted challenges associated with the sampling of
gaseous fluids, this study can serve as a valuable guideline for the sampling of gaseous mixtures
containing SO2. Usage of a vacuum pump in the sampling system helps minimize the loss of gaseous
components in the final absorptive solution, whereas the described titrimetric method enables a simple
and efficient analytical procedure for determining SO2 content. Further research and refinement of this
method could lead to its practical application in environmental monitoring and industrial processes.
PB  - University of Belgrade - Technical Faculty in Bor, Serbia
C3  - 8th International Student Conference on Technical Sciences ISC 2023, Book of Abstracts
T1  - Capturing Sulfur Dioxide at Its Source: Simple and Efficient Method for Sampling and Quantification
SP  - 27
EP  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6054
ER  - 

@conference{
author = "Radović, Nebojša R. and Nikolić, Željka M. and Stojanović, Ksenija A.",
year = "2023",
abstract = "• Introduction and scope
Sulfur dioxide (SO2) is a widespread pollutant gas that releases during many industrial processes [1].
SO2 has significant environmental and health implications [2], making its accurate quantification
essential. The aim of this paper was to develop a simple and efficient laboratory-scale method for the
sampling and quantification of SO2 at its source.
• Methodology
SO2, generated in the reaction between sodium metabisulfite and orthophosphoric acid, was routed
through a condenser to a recipient vessel containing an absorptive solution of sodium hydroxide. The
absorption of the SO2 was performed with a consistent gas flow rate, facilitated by the use of a vacuum
pump within the reaction system. Aqueous solution of potassium dichloroiodate(I) [3] was employed
for volumetric determination of sulfite content in the final absorptive solution.
• Results
Based on the results of sulfite content determination in the final absorptive solution, which exhibited an
analytical recovery of SO2 ranging from 83% to 96%, the effectiveness of the proposed method is
demonstrated.
• Conclusion
According to the obtained results and the multifaceted challenges associated with the sampling of
gaseous fluids, this study can serve as a valuable guideline for the sampling of gaseous mixtures
containing SO2. Usage of a vacuum pump in the sampling system helps minimize the loss of gaseous
components in the final absorptive solution, whereas the described titrimetric method enables a simple
and efficient analytical procedure for determining SO2 content. Further research and refinement of this
method could lead to its practical application in environmental monitoring and industrial processes.",
publisher = "University of Belgrade - Technical Faculty in Bor, Serbia",
journal = "8th International Student Conference on Technical Sciences ISC 2023, Book of Abstracts",
title = "Capturing Sulfur Dioxide at Its Source: Simple and Efficient Method for Sampling and Quantification",
pages = "27-27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6054"
}

Radović, N. R., Nikolić, Ž. M.,& Stojanović, K. A.. (2023). Capturing Sulfur Dioxide at Its Source: Simple and Efficient Method for Sampling and Quantification. in 8th International Student Conference on Technical Sciences ISC 2023, Book of Abstracts
University of Belgrade - Technical Faculty in Bor, Serbia., 27-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6054

Radović NR, Nikolić ŽM, Stojanović KA. Capturing Sulfur Dioxide at Its Source: Simple and Efficient Method for Sampling and Quantification. in 8th International Student Conference on Technical Sciences ISC 2023, Book of Abstracts. 2023;:27-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6054 .

Radović, Nebojša R., Nikolić, Željka M., Stojanović, Ksenija A., "Capturing Sulfur Dioxide at Its Source: Simple and Efficient Method for Sampling and Quantification" in 8th International Student Conference on Technical Sciences ISC 2023, Book of Abstracts (2023):27-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6054 .

TY  - CONF
AU  - Radović, Nebojša R.
AU  - Nikolić, Željka M.
AU  - Tešović, Olga
PY  - 2023
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/6055
AB  - • Introduction and scope
The use of hazardous chemicals during laboratory analyses, experiments, and research leads to the
generation of hazardous waste [1]. Proper primary sorting of this waste can be challenging due to the
necessity of preventing unwanted interactions and the formation of even more hazardous secondary
substances [2]. The aim of this study is to provide insight into the management of hazardous chemical
waste in Serbian laboratories.
• Methodology
A preliminary survey conducted in August 2023 with chemists and physical chemists (n=11) employed
in different laboratories in Serbia was based on two fundamental questions: (1) How do you sort
hazardous chemical waste, and (2) Do you believe it is necessary to have additional education and
training on this issue?
• Results
The survey results are as follows: 73% of participants primarily sort liquid hazardous chemical waste
into three categories: inorganic, halogenated organic, and non-halogenated organic waste. In addition,
100% of respondents consider it would be necessary to have additional education on laboratory
hazardous chemical waste and its primary categorization since it is a part of their daily work.
• Conclusion
From presented results and after studying the existing Serbian legal regulations in the field of hazardous
waste management [3] [4], a lack of clear and unambiguous protocols defining precise methods for the
primary sorting of laboratory hazardous chemical waste can be observed. In the context of future
studies, a more in-depth exploration of this subject is warranted, with a particular emphasis on offering
recommendations for the enhancement of the legal framework within this domain [5]
PB  - University of Belgrade - Technical Faculty in Bor, Serbia
C3  - Book of Abstracts, 8th International Student Conference on Technical Sciences ISC 2023
T1  - Managing the Hazardous Chemical Waste in Laboratories: Are We on the Right Path?
SP  - 38
EP  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6055
ER  - 

@conference{
author = "Radović, Nebojša R. and Nikolić, Željka M. and Tešović, Olga",
year = "2023",
abstract = "• Introduction and scope
The use of hazardous chemicals during laboratory analyses, experiments, and research leads to the
generation of hazardous waste [1]. Proper primary sorting of this waste can be challenging due to the
necessity of preventing unwanted interactions and the formation of even more hazardous secondary
substances [2]. The aim of this study is to provide insight into the management of hazardous chemical
waste in Serbian laboratories.
• Methodology
A preliminary survey conducted in August 2023 with chemists and physical chemists (n=11) employed
in different laboratories in Serbia was based on two fundamental questions: (1) How do you sort
hazardous chemical waste, and (2) Do you believe it is necessary to have additional education and
training on this issue?
• Results
The survey results are as follows: 73% of participants primarily sort liquid hazardous chemical waste
into three categories: inorganic, halogenated organic, and non-halogenated organic waste. In addition,
100% of respondents consider it would be necessary to have additional education on laboratory
hazardous chemical waste and its primary categorization since it is a part of their daily work.
• Conclusion
From presented results and after studying the existing Serbian legal regulations in the field of hazardous
waste management [3] [4], a lack of clear and unambiguous protocols defining precise methods for the
primary sorting of laboratory hazardous chemical waste can be observed. In the context of future
studies, a more in-depth exploration of this subject is warranted, with a particular emphasis on offering
recommendations for the enhancement of the legal framework within this domain [5]",
publisher = "University of Belgrade - Technical Faculty in Bor, Serbia",
journal = "Book of Abstracts, 8th International Student Conference on Technical Sciences ISC 2023",
title = "Managing the Hazardous Chemical Waste in Laboratories: Are We on the Right Path?",
pages = "38-39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6055"
}

Radović, N. R., Nikolić, Ž. M.,& Tešović, O.. (2023). Managing the Hazardous Chemical Waste in Laboratories: Are We on the Right Path?. in Book of Abstracts, 8th International Student Conference on Technical Sciences ISC 2023
University of Belgrade - Technical Faculty in Bor, Serbia., 38-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6055

Radović NR, Nikolić ŽM, Tešović O. Managing the Hazardous Chemical Waste in Laboratories: Are We on the Right Path?. in Book of Abstracts, 8th International Student Conference on Technical Sciences ISC 2023. 2023;:38-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6055 .

Radović, Nebojša R., Nikolić, Željka M., Tešović, Olga, "Managing the Hazardous Chemical Waste in Laboratories: Are We on the Right Path?" in Book of Abstracts, 8th International Student Conference on Technical Sciences ISC 2023 (2023):38-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6055 .

TY  - CONF
AU  - Nikolić, Željka M.
AU  - Radović, Nebojša R.
AU  - Tešović, Olga
PY  - 2023
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/6056
AB  - • Introduction and objective
Creosote is used as wood preservative all over the world. Over 1500 different chemical compounds are
present in creosote [1]. Most of these molecules have render toxic, carcinogenic and mutagenic effects.
Impregnated wood, as construction material for bridges, railroad ties, utility poles, have an
environmental impact through the polycyclic aromatic hydrocarbons (PAHs), phenolic compounds, N-
, O- and S- heterocycles emissions [2]. The aim of this review is to draw attention on waste management
of creosote impregnated wood.
• Review and results
PAHs constitutes approximately 85 % of creosote content. U.S. Environmental Protection Agency
(EPA) in 1976. made up a list of 16 PAHs to estimate risks to human health from drinking water [3].
Those 16 “priority PAHs” represent only 15 % from all of those present in creosote [4]. EU directives
75/442/EEC, 91/156/EEC, and 94/67/EEC, order that any waste that exceeds the critical creosote limit
should be regarded as hazardous [4]. PAHs content over 100 mg/kgdm in solid waste classified that
waste as hazardous, according to Law on Waste Management in Serbia (Regulation on categories,
examination and classification of waste, Official Gazette of RS, No. 56/2010) [5].
• Conclusion
Can we and should we underestimate phenolic compounds and N-, O- and S- heterocycles which are
also present in creosote impregnated wood among PAHs? Toxicological effects and environmental
impact of every single compound in creosote composition are not known. Into addition to over 1500
chemicals following PAHs in creosote, each ones waste creosote impregnated wood should be regarded
as hazardous.
PB  - University of Belgrade - Technical Faculty in Bor, Serbia
C3  - 8th International Student Conference on Technical Sciences ISC 2023, Book of Abstracts
T1  - Why Should Used Creosot Impregnated Wood Waste Be Characterized as Hazardous?
SP  - 25
EP  - 26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6056
ER  - 

@conference{
author = "Nikolić, Željka M. and Radović, Nebojša R. and Tešović, Olga",
year = "2023",
abstract = "• Introduction and objective
Creosote is used as wood preservative all over the world. Over 1500 different chemical compounds are
present in creosote [1]. Most of these molecules have render toxic, carcinogenic and mutagenic effects.
Impregnated wood, as construction material for bridges, railroad ties, utility poles, have an
environmental impact through the polycyclic aromatic hydrocarbons (PAHs), phenolic compounds, N-
, O- and S- heterocycles emissions [2]. The aim of this review is to draw attention on waste management
of creosote impregnated wood.
• Review and results
PAHs constitutes approximately 85 % of creosote content. U.S. Environmental Protection Agency
(EPA) in 1976. made up a list of 16 PAHs to estimate risks to human health from drinking water [3].
Those 16 “priority PAHs” represent only 15 % from all of those present in creosote [4]. EU directives
75/442/EEC, 91/156/EEC, and 94/67/EEC, order that any waste that exceeds the critical creosote limit
should be regarded as hazardous [4]. PAHs content over 100 mg/kgdm in solid waste classified that
waste as hazardous, according to Law on Waste Management in Serbia (Regulation on categories,
examination and classification of waste, Official Gazette of RS, No. 56/2010) [5].
• Conclusion
Can we and should we underestimate phenolic compounds and N-, O- and S- heterocycles which are
also present in creosote impregnated wood among PAHs? Toxicological effects and environmental
impact of every single compound in creosote composition are not known. Into addition to over 1500
chemicals following PAHs in creosote, each ones waste creosote impregnated wood should be regarded
as hazardous.",
publisher = "University of Belgrade - Technical Faculty in Bor, Serbia",
journal = "8th International Student Conference on Technical Sciences ISC 2023, Book of Abstracts",
title = "Why Should Used Creosot Impregnated Wood Waste Be Characterized as Hazardous?",
pages = "25-26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6056"
}

Nikolić, Ž. M., Radović, N. R.,& Tešović, O.. (2023). Why Should Used Creosot Impregnated Wood Waste Be Characterized as Hazardous?. in 8th International Student Conference on Technical Sciences ISC 2023, Book of Abstracts
University of Belgrade - Technical Faculty in Bor, Serbia., 25-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6056

Nikolić ŽM, Radović NR, Tešović O. Why Should Used Creosot Impregnated Wood Waste Be Characterized as Hazardous?. in 8th International Student Conference on Technical Sciences ISC 2023, Book of Abstracts. 2023;:25-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6056 .

Nikolić, Željka M., Radović, Nebojša R., Tešović, Olga, "Why Should Used Creosot Impregnated Wood Waste Be Characterized as Hazardous?" in 8th International Student Conference on Technical Sciences ISC 2023, Book of Abstracts (2023):25-26,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6056 .

TY  - CONF
AU  - Radović, Nebojša R.
AU  - Nikolić, Željka M.
AU  - Tešović, Olga
PY  - 2023
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/6201
AB  - In contemporary society, environmental pollution and hazardous chemical waste are pressing
concerns. This study investigates reporting trends related to environmental pollution and
hazardous chemical waste in twelve scientific journals and daily newspapers. Notably, we
found that the year 2013 marked a significant peak with the highest number of articles on these
topics. Understanding the publishing and reporting trends of these subjects is pivotal for
informed public education and underscores the significant influence of scientific research in
shaping media reporting. As the global community faces increasing environmental challenges,
accurate and scientific-based reporting is essential for fostering public awareness and
facilitating effective solutions.
PB  - University of Szeged, Hungary
C3  - Proceedings of the 29th International Symposium on Analytical and Environmental Problems
T1  - Exploring Trends in Environmental Pollution and Hazardous Chemical Waste Reporting
SP  - 278
EP  - 282
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6201
ER  - 

@conference{
author = "Radović, Nebojša R. and Nikolić, Željka M. and Tešović, Olga",
year = "2023",
abstract = "In contemporary society, environmental pollution and hazardous chemical waste are pressing
concerns. This study investigates reporting trends related to environmental pollution and
hazardous chemical waste in twelve scientific journals and daily newspapers. Notably, we
found that the year 2013 marked a significant peak with the highest number of articles on these
topics. Understanding the publishing and reporting trends of these subjects is pivotal for
informed public education and underscores the significant influence of scientific research in
shaping media reporting. As the global community faces increasing environmental challenges,
accurate and scientific-based reporting is essential for fostering public awareness and
facilitating effective solutions.",
publisher = "University of Szeged, Hungary",
journal = "Proceedings of the 29th International Symposium on Analytical and Environmental Problems",
title = "Exploring Trends in Environmental Pollution and Hazardous Chemical Waste Reporting",
pages = "278-282",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6201"
}

Radović, N. R., Nikolić, Ž. M.,& Tešović, O.. (2023). Exploring Trends in Environmental Pollution and Hazardous Chemical Waste Reporting. in Proceedings of the 29th International Symposium on Analytical and Environmental Problems
University of Szeged, Hungary., 278-282.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6201

Radović NR, Nikolić ŽM, Tešović O. Exploring Trends in Environmental Pollution and Hazardous Chemical Waste Reporting. in Proceedings of the 29th International Symposium on Analytical and Environmental Problems. 2023;:278-282.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6201 .

Radović, Nebojša R., Nikolić, Željka M., Tešović, Olga, "Exploring Trends in Environmental Pollution and Hazardous Chemical Waste Reporting" in Proceedings of the 29th International Symposium on Analytical and Environmental Problems (2023):278-282,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6201 .

TY  - CONF
AU  - Kojić, Ivan
AU  - Stojanović, Ksenija A.
AU  - Radović, Nebojša R.
AU  - Đurović, Saša
PY  - 2023
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/5927
AB  - Испитивање угљоводоника у ваздуху претежно обухвата лакоиспарљива једињења и полицикличне ароматичне угљоводонике, док се мање пажње посвећује n-алканима дугог низа. Антропогено порекло виших n-алкана углавном се приписује угљу, биомаси, моторним уљима и уљима за ложење, док је њихово биогено порекло резултат физиолошких процеса виших сувоземних биљака, као и појединих микроорганизама. Виши n-алкани (>С20) су стабилна, неиспарљива, у води нерастворна једињења, те се у ваздуху претежно налазе адсоpбовани на честицама, и то углавном PM2.5. Стога је значајно да се ова једињења у ваздуху анализирају и да се детаљније расветли њихова хемодинамика. Циљ овога рада је испитивање брзе и јефтине методе за екстракцију виших n-алкана из ваздуха, при чему су као растварачи коришћени n-хексан и дихлорметан. Наведени растварачи су одабрани због способности да добро растварају угљоводонике и економске приступачности. Узорци ваздуха узети су са висине од 2 метра, мерено од асфалта, на локацији Капетан Мишине улице у Београду. Ова улица се налази у центру града, умерено је оптерећена само аутомобилским саобраћајем, али је транспорт знатно мање интензиван него на аутопуту и прометним саобраћајницама кроз које се крећу возила градског превоза. Ваздух је помоћу аутоматског узоркивача са пумпом на електрични погон, уз константан проток, увођен у стаклену испиралицу напуњену прописаним количинама n-хексана, односно дихлорметана. Након дефинисаног времена узорковања, из добијених екстраката је најпре уклоњена влага, а потом су концентровани на ротационом вакуум упаривачу. Добијени концентрати су пречишћени на хроматографској колони са активираним магнезијум-силикатом и анализирани на гасном хроматографу Agilent 7890A GC куплованом са квадруполним масеним детектором Agilent 5975C. На слици 1 приказан је хроматограм виших n-алкана у узорку екстрахованом дихлорметаном, који је показао већи апсорпциони потенцијал у односу на n-хексан, при идентичним експерименталним условима. У екстрактима ваздуха идентификовани су виши n-алкани у опсегу од C21 до C32. CPI (Carbon Preference Index) вредности за цео опсег n-алкана (С21-С31) износиле су 0,99. n-Алканске расподеле се карактеришу највећом заступљеношћу хомолога С23-С26, са максимумима на С24 и С25. Веома сличне n-алканске расподеле са уједначеном заступљеношћу парних и непарних хомолога имају моторна уља, теже фракције уља за ложење и течни производи пиролизе лигнита. Природни извори С23-С26 алкана су акватичне макрофите, бактерије, васкуларне биљке и маховине рода Sphagnum. Непарни n-алкани С27-С31 карактеристични су за више сувоземне биљке, при чему се доминација С27 и С29 углавном везује за дрвеће и жбуње, а С31 за траве и маховине. Добијени резултати показују да је коришћени експериментални поступак екстракције дихлорметаном ефикасан за анализу виших n-алкана у ваздуху. Поред тога, у питању је брза, јефтина метода, која је креирана тако да захтева минималан број аналитичких фаза, чиме се губици аналита своде на најмању меру, што је важно узимајући у обзир њихову ниску концентрацију у ваздуху. Резултати испитивања су основа за наставак истраживања, у циљу оптимизације методе за екстракцију и квантификацију виших n-алкана у узорцима ваздуха.
PB  - Belgrade : Serbian Chemical Society
C3  - 9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023
T1  - Испитивање ефикасности екстракције виших n-алкана из ваздуха
T1  - Investigation of the efficiency of extraction of long-chain n-alkanes from air
SP  - 92
EP  - 94
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5927
ER  - 

@conference{
author = "Kojić, Ivan and Stojanović, Ksenija A. and Radović, Nebojša R. and Đurović, Saša",
year = "2023",
abstract = "Испитивање угљоводоника у ваздуху претежно обухвата лакоиспарљива једињења и полицикличне ароматичне угљоводонике, док се мање пажње посвећује n-алканима дугог низа. Антропогено порекло виших n-алкана углавном се приписује угљу, биомаси, моторним уљима и уљима за ложење, док је њихово биогено порекло резултат физиолошких процеса виших сувоземних биљака, као и појединих микроорганизама. Виши n-алкани (>С20) су стабилна, неиспарљива, у води нерастворна једињења, те се у ваздуху претежно налазе адсоpбовани на честицама, и то углавном PM2.5. Стога је значајно да се ова једињења у ваздуху анализирају и да се детаљније расветли њихова хемодинамика. Циљ овога рада је испитивање брзе и јефтине методе за екстракцију виших n-алкана из ваздуха, при чему су као растварачи коришћени n-хексан и дихлорметан. Наведени растварачи су одабрани због способности да добро растварају угљоводонике и економске приступачности. Узорци ваздуха узети су са висине од 2 метра, мерено од асфалта, на локацији Капетан Мишине улице у Београду. Ова улица се налази у центру града, умерено је оптерећена само аутомобилским саобраћајем, али је транспорт знатно мање интензиван него на аутопуту и прометним саобраћајницама кроз које се крећу возила градског превоза. Ваздух је помоћу аутоматског узоркивача са пумпом на електрични погон, уз константан проток, увођен у стаклену испиралицу напуњену прописаним количинама n-хексана, односно дихлорметана. Након дефинисаног времена узорковања, из добијених екстраката је најпре уклоњена влага, а потом су концентровани на ротационом вакуум упаривачу. Добијени концентрати су пречишћени на хроматографској колони са активираним магнезијум-силикатом и анализирани на гасном хроматографу Agilent 7890A GC куплованом са квадруполним масеним детектором Agilent 5975C. На слици 1 приказан је хроматограм виших n-алкана у узорку екстрахованом дихлорметаном, који је показао већи апсорпциони потенцијал у односу на n-хексан, при идентичним експерименталним условима. У екстрактима ваздуха идентификовани су виши n-алкани у опсегу од C21 до C32. CPI (Carbon Preference Index) вредности за цео опсег n-алкана (С21-С31) износиле су 0,99. n-Алканске расподеле се карактеришу највећом заступљеношћу хомолога С23-С26, са максимумима на С24 и С25. Веома сличне n-алканске расподеле са уједначеном заступљеношћу парних и непарних хомолога имају моторна уља, теже фракције уља за ложење и течни производи пиролизе лигнита. Природни извори С23-С26 алкана су акватичне макрофите, бактерије, васкуларне биљке и маховине рода Sphagnum. Непарни n-алкани С27-С31 карактеристични су за више сувоземне биљке, при чему се доминација С27 и С29 углавном везује за дрвеће и жбуње, а С31 за траве и маховине. Добијени резултати показују да је коришћени експериментални поступак екстракције дихлорметаном ефикасан за анализу виших n-алкана у ваздуху. Поред тога, у питању је брза, јефтина метода, која је креирана тако да захтева минималан број аналитичких фаза, чиме се губици аналита своде на најмању меру, што је важно узимајући у обзир њихову ниску концентрацију у ваздуху. Резултати испитивања су основа за наставак истраживања, у циљу оптимизације методе за екстракцију и квантификацију виших n-алкана у узорцима ваздуха.",
publisher = "Belgrade : Serbian Chemical Society",
journal = "9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023",
title = "Испитивање ефикасности екстракције виших n-алкана из ваздуха, Investigation of the efficiency of extraction of long-chain n-alkanes from air",
pages = "92-94",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5927"
}

Kojić, I., Stojanović, K. A., Radović, N. R.,& Đurović, S.. (2023). Испитивање ефикасности екстракције виших n-алкана из ваздуха. in 9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023
Belgrade : Serbian Chemical Society., 92-94.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5927

Kojić I, Stojanović KA, Radović NR, Đurović S. Испитивање ефикасности екстракције виших n-алкана из ваздуха. in 9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023. 2023;:92-94.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5927 .

Kojić, Ivan, Stojanović, Ksenija A., Radović, Nebojša R., Đurović, Saša, "Испитивање ефикасности екстракције виших n-алкана из ваздуха" in 9th Symposium Chemistry and Environmental Protection, EnviroChem2023, Kladovo, 4-7th June 2023 (2023):92-94,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5927 .

TY  - CONF
AU  - Radović, Nebojša R.
AU  - Stojanović, Ksenija A.
PY  - 2023
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/6053
AB  - Introduction: Metabolites from Curcuma longa show pH-dependent color-changing properties. During
this study, test strips were developed using Curcuma longa metabolites, which enable the rapid estima-
tion of acidity/alkalinity in natural and artificial samples.
Methods: Commercially available Curcuma longa powder (5.00 g) was mixed with ethanol (45 mL) and
subjected to 30 minutes of ultrasonic extraction. After 60 minutes of settling, the resulting suspension
was filtered and supplemented with ethanol to reach a final volume of 50 mL. Circular pieces of filter
paper were immersed in 15 mL of the colored filtrate in Petri dishes for 10 minutes. The impregnated
pieces of filter paper were then dried at 65°C for 10 minutes and cut into desired rectangular shapes.
Results: Analysis of the prepared test strips’ behavior was conducted across a pH range from 0 to 14, en-
compassing various solutions (HCl, NaOH, and buffered solutions) whose pH values were measured by
a pH meter. The test strips exhibited a yellow-orange color at pH values below 8.5, while a brown color
was observed at pH values of 8.5 and above.
Conclusion: The experimental data obtained in this investigation demonstrate significant agreement
with the literature value for the first pKa of curcumin (pKa1=8.4), a compound displaying the distinctive
orange color found in dry Curcuma longa powder, and possessing pH-dependent color-changing char-
acteristics. Therefore, test strips prepared from an ethanolic extract of Curcuma longa powder constitute
a promising tool for the routine assessment of acidity/alkalinity across various samples in molecular bi-
ology, (bio)chemistry, pharmacy, medicine, and related fields.
PB  - Institute of Molecular Genetics and Genetic Engineering (IMGGE), University of Belgrade
C3  - CoMBoS2 – the Second Congress of Molecular Biologists of Serbia, Abstract Book – Trends in Molecular Biology, Special issue
T1  - Utilizing metabolites from curcuma longa for the development of ph-responsive test strips
SP  - 164
EP  - 164
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6053
ER  - 

@conference{
author = "Radović, Nebojša R. and Stojanović, Ksenija A.",
year = "2023",
abstract = "Introduction: Metabolites from Curcuma longa show pH-dependent color-changing properties. During
this study, test strips were developed using Curcuma longa metabolites, which enable the rapid estima-
tion of acidity/alkalinity in natural and artificial samples.
Methods: Commercially available Curcuma longa powder (5.00 g) was mixed with ethanol (45 mL) and
subjected to 30 minutes of ultrasonic extraction. After 60 minutes of settling, the resulting suspension
was filtered and supplemented with ethanol to reach a final volume of 50 mL. Circular pieces of filter
paper were immersed in 15 mL of the colored filtrate in Petri dishes for 10 minutes. The impregnated
pieces of filter paper were then dried at 65°C for 10 minutes and cut into desired rectangular shapes.
Results: Analysis of the prepared test strips’ behavior was conducted across a pH range from 0 to 14, en-
compassing various solutions (HCl, NaOH, and buffered solutions) whose pH values were measured by
a pH meter. The test strips exhibited a yellow-orange color at pH values below 8.5, while a brown color
was observed at pH values of 8.5 and above.
Conclusion: The experimental data obtained in this investigation demonstrate significant agreement
with the literature value for the first pKa of curcumin (pKa1=8.4), a compound displaying the distinctive
orange color found in dry Curcuma longa powder, and possessing pH-dependent color-changing char-
acteristics. Therefore, test strips prepared from an ethanolic extract of Curcuma longa powder constitute
a promising tool for the routine assessment of acidity/alkalinity across various samples in molecular bi-
ology, (bio)chemistry, pharmacy, medicine, and related fields.",
publisher = "Institute of Molecular Genetics and Genetic Engineering (IMGGE), University of Belgrade",
journal = "CoMBoS2 – the Second Congress of Molecular Biologists of Serbia, Abstract Book – Trends in Molecular Biology, Special issue",
title = "Utilizing metabolites from curcuma longa for the development of ph-responsive test strips",
pages = "164-164",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6053"
}

Radović, N. R.,& Stojanović, K. A.. (2023). Utilizing metabolites from curcuma longa for the development of ph-responsive test strips. in CoMBoS2 – the Second Congress of Molecular Biologists of Serbia, Abstract Book – Trends in Molecular Biology, Special issue
Institute of Molecular Genetics and Genetic Engineering (IMGGE), University of Belgrade., 164-164.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6053

Radović NR, Stojanović KA. Utilizing metabolites from curcuma longa for the development of ph-responsive test strips. in CoMBoS2 – the Second Congress of Molecular Biologists of Serbia, Abstract Book – Trends in Molecular Biology, Special issue. 2023;:164-164.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6053 .

Radović, Nebojša R., Stojanović, Ksenija A., "Utilizing metabolites from curcuma longa for the development of ph-responsive test strips" in CoMBoS2 – the Second Congress of Molecular Biologists of Serbia, Abstract Book – Trends in Molecular Biology, Special issue (2023):164-164,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6053 .

TY  - GEN
AU  - Савић, Слађана Д.
AU  - Стојановић, Ксенија А.
AU  - Радовић, Небојша Р.
PY  - 2023
UR  - https://shd.org.rs/index.php/nastava/aprilski-dani
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/5914
AB  - Берлинско плаво, познато и као пруско плаво је један од најпознатијих пигмената, који се користи више од 300 година као састојак уљаних и водених боја у сликарству. По хемијском саставу и у зависности од количине примењених реактаната током синтезе, берлинско плаво може бити калијум-гвожђе(III)-хексацијаноферат(II) или гвожђе(III)-хексацијаноферат(II). У стручној литератури се може пронаћи велики број индустријских и лабораторијских метода за добијање берлинског плавог, које се могу поделити на директне и индиректне. Будући да синтеза поменутог пигмента не изискује употребу софистицираних и скупих инструмената и уређаја, иста је подесна за извођење у средњошколским кабинетима хемије. Аутори овог рада предлажу наставницима хемије да синтезу берлинског плавог ученици реализују применом директне методе, која jе базирана на поступку континуираног додавања раствора гвожђе(III)-хлорида у раствор калијум-хексацијаноферата(II). Са апекта наставе хемије, синтеза берлинског плавог представља ефектан пример на којем је могуће, поред вежбања лабораторијског рада, утврдити и унапредити знања ученика из различитих области хемије као што су: раствори, стехиометријска израчунавања, координациона и примењена хемија. Како наведена синтеза берлинског плавог не би била сама себи циљ, неопходно јој је додати контекст употребне вредности што ће ученицима помоћи да разумеју оправданост теоријских принципа хемијске науке и њених често компликованих законитости које се као градиво постављају пред њих. Управо из овог разлога, аутори рада охрабрују наставнике хемије да ученицима предложе да, након успешно реализованог поступка синтезе берлинског плавог на часовима хемије, добијени пигмент искористе за потребе сликања током похађања наставе ликовне уметности. На овај начин, код ученика се повећава разумевање интеграција различитих знања, која у садејству омогућавају, олакшавају и унапређују живот и развој људског друштва.
PB  - Београд : Српско хемијско друштво
T2  - Априлски дани о настави хемије 32. Стручно усавршавање за наставнике хемије и 4. Конференција методике наставе хемије, Универзитету Београду ‐ Хемијски факултет, Београд, 24. и 25. април, 2023.
T1  - Хемија и ликовна уметност - синтеза пигмента берлинског плавог и његова примена
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5914
ER  - 

@misc{
author = "Савић, Слађана Д. and Стојановић, Ксенија А. and Радовић, Небојша Р.",
year = "2023",
abstract = "Берлинско плаво, познато и као пруско плаво је један од најпознатијих пигмената, који се користи више од 300 година као састојак уљаних и водених боја у сликарству. По хемијском саставу и у зависности од количине примењених реактаната током синтезе, берлинско плаво може бити калијум-гвожђе(III)-хексацијаноферат(II) или гвожђе(III)-хексацијаноферат(II). У стручној литератури се може пронаћи велики број индустријских и лабораторијских метода за добијање берлинског плавог, које се могу поделити на директне и индиректне. Будући да синтеза поменутог пигмента не изискује употребу софистицираних и скупих инструмената и уређаја, иста је подесна за извођење у средњошколским кабинетима хемије. Аутори овог рада предлажу наставницима хемије да синтезу берлинског плавог ученици реализују применом директне методе, која jе базирана на поступку континуираног додавања раствора гвожђе(III)-хлорида у раствор калијум-хексацијаноферата(II). Са апекта наставе хемије, синтеза берлинског плавог представља ефектан пример на којем је могуће, поред вежбања лабораторијског рада, утврдити и унапредити знања ученика из различитих области хемије као што су: раствори, стехиометријска израчунавања, координациона и примењена хемија. Како наведена синтеза берлинског плавог не би била сама себи циљ, неопходно јој је додати контекст употребне вредности што ће ученицима помоћи да разумеју оправданост теоријских принципа хемијске науке и њених често компликованих законитости које се као градиво постављају пред њих. Управо из овог разлога, аутори рада охрабрују наставнике хемије да ученицима предложе да, након успешно реализованог поступка синтезе берлинског плавог на часовима хемије, добијени пигмент искористе за потребе сликања током похађања наставе ликовне уметности. На овај начин, код ученика се повећава разумевање интеграција различитих знања, која у садејству омогућавају, олакшавају и унапређују живот и развој људског друштва.",
publisher = "Београд : Српско хемијско друштво",
journal = "Априлски дани о настави хемије 32. Стручно усавршавање за наставнике хемије и 4. Конференција методике наставе хемије, Универзитету Београду ‐ Хемијски факултет, Београд, 24. и 25. април, 2023.",
title = "Хемија и ликовна уметност - синтеза пигмента берлинског плавог и његова примена",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5914"
}

Савић, С. Д., Стојановић, К. А.,& Радовић, Н. Р.. (2023). Хемија и ликовна уметност - синтеза пигмента берлинског плавог и његова примена. in Априлски дани о настави хемије 32. Стручно усавршавање за наставнике хемије и 4. Конференција методике наставе хемије, Универзитету Београду ‐ Хемијски факултет, Београд, 24. и 25. април, 2023.
Београд : Српско хемијско друштво..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5914

Савић СД, Стојановић КА, Радовић НР. Хемија и ликовна уметност - синтеза пигмента берлинског плавог и његова примена. in Априлски дани о настави хемије 32. Стручно усавршавање за наставнике хемије и 4. Конференција методике наставе хемије, Универзитету Београду ‐ Хемијски факултет, Београд, 24. и 25. април, 2023.. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5914 .

Савић, Слађана Д., Стојановић, Ксенија А., Радовић, Небојша Р., "Хемија и ликовна уметност - синтеза пигмента берлинског плавог и његова примена" in Априлски дани о настави хемије 32. Стручно усавршавање за наставнике хемије и 4. Конференција методике наставе хемије, Универзитету Београду ‐ Хемијски факултет, Београд, 24. и 25. април, 2023. (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5914 .

TY  - CONF
AU  - Савић, Слађана Д.
AU  - Стојановић, Ксенија А.
AU  - Радовић, Небојша Р.
PY  - 2023
UR  - https://shd.org.rs/index.php/nastava/aprilski-dani
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/5913
AB  - Берлинско плаво, познато и као пруско плаво је један од најпознатијих пигмената, који се користи више од 300 година као састојак уљаних и водених боја у сликарству. По хемијском саставу и у зависности од количине примењених реактаната током синтезе, берлинско плаво може бити калијум-гвожђе(III)-хексацијаноферат(II) или гвожђе(III)-хексацијаноферат(II). У стручној литератури се може пронаћи велики број индустријских и лабораторијских метода за добијање берлинског плавог, које се могу поделити на директне и индиректне. Будући да синтеза поменутог пигмента не изискује употребу софистицираних и скупих инструмената и уређаја, иста је подесна за извођење у средњошколским кабинетима хемије. Аутори овог рада предлажу наставницима хемије да синтезу берлинског плавог ученици реализују применом директне методе, која jе базирана на поступку континуираног додавања раствора гвожђе(III)-хлорида у раствор калијум-хексацијаноферата(II). Са апекта наставе хемије, синтеза берлинског плавог представља ефектан пример на којем је могуће, поред вежбања лабораторијског рада, утврдити и унапредити знања ученика из различитих области хемије као што су: раствори, стехиометријска израчунавања, координациона и примењена хемија. Како наведена синтеза берлинског плавог не би била сама себи циљ, неопходно јој је додати контекст употребне вредности што ће ученицима помоћи да разумеју оправданост теоријских принципа хемијске науке и њених често компликованих законитости које се као градиво постављају пред њих. Управо из овог разлога, аутори рада охрабрују наставнике хемије да ученицима предложе да, након успешно реализованог поступка синтезе берлинског плавог на часовима хемије, добијени пигмент искористе за потребе сликања током похађања наставе ликовне уметности. На овај начин, код ученика се повећава разумевање интеграција различитих знања, која у садејству омогућавају, олакшавају и унапређују живот и развој људског друштва.
PB  - Београд : Српско хемијско друштво
C3  - Априлски дани о настави хемије 32. Стручно усавршавање за наставнике хемије и 4. Конференција методике наставе хемије, Универзитету Београду ‐ Хемијски факултет, Београд, 24. и 25. април, 2023.
T1  - Хемија и ликовна уметност - синтеза пигмента берлинског плавог и његова примена
IS  - 32
SP  - 29
EP  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5913
ER  - 

@conference{
author = "Савић, Слађана Д. and Стојановић, Ксенија А. and Радовић, Небојша Р.",
year = "2023",
abstract = "Берлинско плаво, познато и као пруско плаво је један од најпознатијих пигмената, који се користи више од 300 година као састојак уљаних и водених боја у сликарству. По хемијском саставу и у зависности од количине примењених реактаната током синтезе, берлинско плаво може бити калијум-гвожђе(III)-хексацијаноферат(II) или гвожђе(III)-хексацијаноферат(II). У стручној литератури се може пронаћи велики број индустријских и лабораторијских метода за добијање берлинског плавог, које се могу поделити на директне и индиректне. Будући да синтеза поменутог пигмента не изискује употребу софистицираних и скупих инструмената и уређаја, иста је подесна за извођење у средњошколским кабинетима хемије. Аутори овог рада предлажу наставницима хемије да синтезу берлинског плавог ученици реализују применом директне методе, која jе базирана на поступку континуираног додавања раствора гвожђе(III)-хлорида у раствор калијум-хексацијаноферата(II). Са апекта наставе хемије, синтеза берлинског плавог представља ефектан пример на којем је могуће, поред вежбања лабораторијског рада, утврдити и унапредити знања ученика из различитих области хемије као што су: раствори, стехиометријска израчунавања, координациона и примењена хемија. Како наведена синтеза берлинског плавог не би била сама себи циљ, неопходно јој је додати контекст употребне вредности што ће ученицима помоћи да разумеју оправданост теоријских принципа хемијске науке и њених често компликованих законитости које се као градиво постављају пред њих. Управо из овог разлога, аутори рада охрабрују наставнике хемије да ученицима предложе да, након успешно реализованог поступка синтезе берлинског плавог на часовима хемије, добијени пигмент искористе за потребе сликања током похађања наставе ликовне уметности. На овај начин, код ученика се повећава разумевање интеграција различитих знања, која у садејству омогућавају, олакшавају и унапређују живот и развој људског друштва.",
publisher = "Београд : Српско хемијско друштво",
journal = "Априлски дани о настави хемије 32. Стручно усавршавање за наставнике хемије и 4. Конференција методике наставе хемије, Универзитету Београду ‐ Хемијски факултет, Београд, 24. и 25. април, 2023.",
title = "Хемија и ликовна уметност - синтеза пигмента берлинског плавог и његова примена",
number = "32",
pages = "29-29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5913"
}

Савић, С. Д., Стојановић, К. А.,& Радовић, Н. Р.. (2023). Хемија и ликовна уметност - синтеза пигмента берлинског плавог и његова примена. in Априлски дани о настави хемије 32. Стручно усавршавање за наставнике хемије и 4. Конференција методике наставе хемије, Универзитету Београду ‐ Хемијски факултет, Београд, 24. и 25. април, 2023.
Београд : Српско хемијско друштво.(32), 29-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5913

Савић СД, Стојановић КА, Радовић НР. Хемија и ликовна уметност - синтеза пигмента берлинског плавог и његова примена. in Априлски дани о настави хемије 32. Стручно усавршавање за наставнике хемије и 4. Конференција методике наставе хемије, Универзитету Београду ‐ Хемијски факултет, Београд, 24. и 25. април, 2023.. 2023;(32):29-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5913 .

Савић, Слађана Д., Стојановић, Ксенија А., Радовић, Небојша Р., "Хемија и ликовна уметност - синтеза пигмента берлинског плавог и његова примена" in Априлски дани о настави хемије 32. Стручно усавршавање за наставнике хемије и 4. Конференција методике наставе хемије, Универзитету Београду ‐ Хемијски факултет, Београд, 24. и 25. април, 2023., no. 32 (2023):29-29,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5913 .

TY  - CONF
AU  - Radović, Nebojša R.
AU  - Stojanović, Ksenija A.
AU  - Savić, Slađana D.
PY  - 2022
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/5790
AB  - Iodine monochloride is an interhalogen compound that acts as an iodinating reagent for aromatic compounds, a halogenating agent for unsaturated compounds and for cleavage of carbon-metal bonds. The direct synthesis of solid iodine monochloride from elements is a very hazardous procedure in the laboratory due to the high toxicity of chlorine and iodine. 
In this paper, a safer method for obtaining a solution of iodine monochloride in glacial acetic acid, which is used as a reagent for determination of the iodine value of fats and oils, is presented. Laboratory preparation of iodine monochloride solution in glacial acetic acid is described in AOAC Official Method 993.20 - Iodine Value of Fats and Oils: chlorine gas passes through the iodine solution in acetic acid until a change in the colour of the solution is observed. If excess of chlorine is present in the resultant solution, it must be neutralised by adding of iodine solution in acetic acid. The main disadvantage of this method is the barely noticeable change in colour from brown to reddish brown and the lack of a procedure for the safe removal of chlorine excess after preparing the reagent. Considering the fact that chlorine gas is soluble in glacial acetic acid, we have overcome the mentioned deficiencies of AOAC Official Method 993.20 by introducing chlorine gas into the glacial acetic acid at 298K. The figure shows the process to obtain a chlorine solution in glacial acetic acid. The necessary volume of concentrated hydrochloric acid is added to the solid potassium permanganate in the reactor vessel (A) and the container is immediately closed. Chlorine gas is released, which flows through concentrated sulphuric acid (B) to remove moisture. After that, the chlorine is introduced into a vessel filled with glacial acetic acid (C). The excess chlorine is then dissolved in a 10% (w/v) sodium hydroxide solution (D) to produce a mixture of sodium hypochlorite and sodium hydroxide, which requires dilution with an appropriate volume of water to obtain an alkaline hypochlorite solution, which has strong disinfectant properties. 
The chlorine content in the glacial acetic acid solution is determined by iodometric titration; the same technique is used for determining the hypochlorite content after absorbing the excess chlorine in the sodium hydroxide solution. The final solution of iodine monochloride is prepared simply by adding a calculated volume of chlorine solution in glacial acetic acid to a specified volume of iodine in the same solvent. The results of our study demonstrate that the reaction of 0.12 mol potassium permanganate with 80 cm3 concentrated hydrochloric acid produce 200 cm3 of 0.85 mol/dm3 chlorine solution in glacial acetic acid and 250 cm3 of 0.34 mol/dm3 alkali sodium hypochlorite solution. This amount of chlorine solution in glacial acetic acid is sufficient to prepare approximately 3 dm3 of 0.1 mol/ dm3 iodine monochloride solution in the same solvent.
PB  - University of Ljubljana Press
C3  - 22nd European Meeting on Environmental Chemistry, Book of Abstracts, 5 – 8 December 2022, Ljubljana, Slovenia
T1  - Synthesis of Iodine monochloride Using a Chlorine Solution in Glacial acetic acid with Simultaneous Disinfectant Generation
IS  - 22
SP  - 103
EP  - 103
DO  - 10.55295/9789612970352
ER  - 

@conference{
author = "Radović, Nebojša R. and Stojanović, Ksenija A. and Savić, Slađana D.",
year = "2022",
abstract = "Iodine monochloride is an interhalogen compound that acts as an iodinating reagent for aromatic compounds, a halogenating agent for unsaturated compounds and for cleavage of carbon-metal bonds. The direct synthesis of solid iodine monochloride from elements is a very hazardous procedure in the laboratory due to the high toxicity of chlorine and iodine. 
In this paper, a safer method for obtaining a solution of iodine monochloride in glacial acetic acid, which is used as a reagent for determination of the iodine value of fats and oils, is presented. Laboratory preparation of iodine monochloride solution in glacial acetic acid is described in AOAC Official Method 993.20 - Iodine Value of Fats and Oils: chlorine gas passes through the iodine solution in acetic acid until a change in the colour of the solution is observed. If excess of chlorine is present in the resultant solution, it must be neutralised by adding of iodine solution in acetic acid. The main disadvantage of this method is the barely noticeable change in colour from brown to reddish brown and the lack of a procedure for the safe removal of chlorine excess after preparing the reagent. Considering the fact that chlorine gas is soluble in glacial acetic acid, we have overcome the mentioned deficiencies of AOAC Official Method 993.20 by introducing chlorine gas into the glacial acetic acid at 298K. The figure shows the process to obtain a chlorine solution in glacial acetic acid. The necessary volume of concentrated hydrochloric acid is added to the solid potassium permanganate in the reactor vessel (A) and the container is immediately closed. Chlorine gas is released, which flows through concentrated sulphuric acid (B) to remove moisture. After that, the chlorine is introduced into a vessel filled with glacial acetic acid (C). The excess chlorine is then dissolved in a 10% (w/v) sodium hydroxide solution (D) to produce a mixture of sodium hypochlorite and sodium hydroxide, which requires dilution with an appropriate volume of water to obtain an alkaline hypochlorite solution, which has strong disinfectant properties. 
The chlorine content in the glacial acetic acid solution is determined by iodometric titration; the same technique is used for determining the hypochlorite content after absorbing the excess chlorine in the sodium hydroxide solution. The final solution of iodine monochloride is prepared simply by adding a calculated volume of chlorine solution in glacial acetic acid to a specified volume of iodine in the same solvent. The results of our study demonstrate that the reaction of 0.12 mol potassium permanganate with 80 cm3 concentrated hydrochloric acid produce 200 cm3 of 0.85 mol/dm3 chlorine solution in glacial acetic acid and 250 cm3 of 0.34 mol/dm3 alkali sodium hypochlorite solution. This amount of chlorine solution in glacial acetic acid is sufficient to prepare approximately 3 dm3 of 0.1 mol/ dm3 iodine monochloride solution in the same solvent.",
publisher = "University of Ljubljana Press",
journal = "22nd European Meeting on Environmental Chemistry, Book of Abstracts, 5 – 8 December 2022, Ljubljana, Slovenia",
title = "Synthesis of Iodine monochloride Using a Chlorine Solution in Glacial acetic acid with Simultaneous Disinfectant Generation",
number = "22",
pages = "103-103",
doi = "10.55295/9789612970352"
}

Radović, N. R., Stojanović, K. A.,& Savić, S. D.. (2022). Synthesis of Iodine monochloride Using a Chlorine Solution in Glacial acetic acid with Simultaneous Disinfectant Generation. in 22nd European Meeting on Environmental Chemistry, Book of Abstracts, 5 – 8 December 2022, Ljubljana, Slovenia
University of Ljubljana Press.(22), 103-103.
https://doi.org/10.55295/9789612970352

Radović NR, Stojanović KA, Savić SD. Synthesis of Iodine monochloride Using a Chlorine Solution in Glacial acetic acid with Simultaneous Disinfectant Generation. in 22nd European Meeting on Environmental Chemistry, Book of Abstracts, 5 – 8 December 2022, Ljubljana, Slovenia. 2022;(22):103-103.
doi:10.55295/9789612970352 .

Radović, Nebojša R., Stojanović, Ksenija A., Savić, Slađana D., "Synthesis of Iodine monochloride Using a Chlorine Solution in Glacial acetic acid with Simultaneous Disinfectant Generation" in 22nd European Meeting on Environmental Chemistry, Book of Abstracts, 5 – 8 December 2022, Ljubljana, Slovenia, no. 22 (2022):103-103,
https://doi.org/10.55295/9789612970352 . .

TY  - CONF
AU  - Radović, Nebojša R.
AU  - Stojanović, Ksenija A.
PY  - 2021
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/4933
AB  - The iodine value (iodine number) is characteristic for the content of unsaturated fatty acids in fats, fixed oils, emulsifiers and solubilizers. The determination of the iodine value is of significance for pharmaceutics, food chemistry and cosmetics. Standard methods for the iodine value determination approved by the Association of Official Analytical Collaboration (AOAC) International, the American Oil Chemists’ Society (AOCS), the International Organization for Standardization (ISO) and the European Pharmacopoeia (Eur. Ph.) [1-3] use hazardous solvents for fat samples such as cyclohexane/ glacial acetic acid mixture or chloroform, whereas glacial acetic acid is unique solvent for iodine monochloride or iodine monobromide that serves as iodination agent. Certain earlier proposals for more environmental friendly and faster iodine value determination considered utilization of 1,3-dibromo-5,5-dimethylhydantoin and potassium iodide instead of iodine monobromide, however also in glacial acetic acid as a solvent [4,5]. Recently, combining data from American and ISO standards, the Metrohm (2019) [6] proposed utilization of glacial acetic acid as a solvent for the fat sample and addition of magnesium acetate as catalyst to significantly reduce the reaction time, from 1 h to 5 minutes. In the current study we report certain novelties, which may contribute to development of less hazardous and environmental friendly method for the iodine value determination. Our method considers utilization of ethyl acetate as a solvent for the sample instead of cyclohexane/glacial acetic acid mixture or chloroform, whereas iodine monochloride in glacial acetic acid has been replaced by water solution of iodine monochloride (stabilized by small amount of hydrochloric acid). In the presence of ethyl acetate, starch solution does not yield the characteristic blue colour with iodine. Nevertheless, the titration end point can be recognized clearly and precisely without indicator. The method was tested on the following samples: coconut oil, olive oil, sunflower oil and linseed oil, covering a wide range of the iodine value from ~8 to ~180. Comparison of the average iodine values for studied samples obtained by the proposed and standard AOAC method indicates standard deviation less than 0.60, whereas repeatability limit for the proposed method is bellow 1.7 that is in line with statistical results for the precision of the Wijs method reported in ISO 3961 (2018) standard [2].
PB  - Belgrade : Serbian Chemical Society
C3  - Book of Abstracts 21st; European Meeting on Environmental Chemistry
T1  - Determination of the Iodine Value – Novel Environmental Friendly Insights
SP  - 174
EP  - 174
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4933
ER  - 

@conference{
author = "Radović, Nebojša R. and Stojanović, Ksenija A.",
year = "2021",
abstract = "The iodine value (iodine number) is characteristic for the content of unsaturated fatty acids in fats, fixed oils, emulsifiers and solubilizers. The determination of the iodine value is of significance for pharmaceutics, food chemistry and cosmetics. Standard methods for the iodine value determination approved by the Association of Official Analytical Collaboration (AOAC) International, the American Oil Chemists’ Society (AOCS), the International Organization for Standardization (ISO) and the European Pharmacopoeia (Eur. Ph.) [1-3] use hazardous solvents for fat samples such as cyclohexane/ glacial acetic acid mixture or chloroform, whereas glacial acetic acid is unique solvent for iodine monochloride or iodine monobromide that serves as iodination agent. Certain earlier proposals for more environmental friendly and faster iodine value determination considered utilization of 1,3-dibromo-5,5-dimethylhydantoin and potassium iodide instead of iodine monobromide, however also in glacial acetic acid as a solvent [4,5]. Recently, combining data from American and ISO standards, the Metrohm (2019) [6] proposed utilization of glacial acetic acid as a solvent for the fat sample and addition of magnesium acetate as catalyst to significantly reduce the reaction time, from 1 h to 5 minutes. In the current study we report certain novelties, which may contribute to development of less hazardous and environmental friendly method for the iodine value determination. Our method considers utilization of ethyl acetate as a solvent for the sample instead of cyclohexane/glacial acetic acid mixture or chloroform, whereas iodine monochloride in glacial acetic acid has been replaced by water solution of iodine monochloride (stabilized by small amount of hydrochloric acid). In the presence of ethyl acetate, starch solution does not yield the characteristic blue colour with iodine. Nevertheless, the titration end point can be recognized clearly and precisely without indicator. The method was tested on the following samples: coconut oil, olive oil, sunflower oil and linseed oil, covering a wide range of the iodine value from ~8 to ~180. Comparison of the average iodine values for studied samples obtained by the proposed and standard AOAC method indicates standard deviation less than 0.60, whereas repeatability limit for the proposed method is bellow 1.7 that is in line with statistical results for the precision of the Wijs method reported in ISO 3961 (2018) standard [2].",
publisher = "Belgrade : Serbian Chemical Society",
journal = "Book of Abstracts 21st; European Meeting on Environmental Chemistry",
title = "Determination of the Iodine Value – Novel Environmental Friendly Insights",
pages = "174-174",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4933"
}

Radović, N. R.,& Stojanović, K. A.. (2021). Determination of the Iodine Value – Novel Environmental Friendly Insights. in Book of Abstracts 21st; European Meeting on Environmental Chemistry
Belgrade : Serbian Chemical Society., 174-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4933

Radović NR, Stojanović KA. Determination of the Iodine Value – Novel Environmental Friendly Insights. in Book of Abstracts 21st; European Meeting on Environmental Chemistry. 2021;:174-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4933 .

Radović, Nebojša R., Stojanović, Ksenija A., "Determination of the Iodine Value – Novel Environmental Friendly Insights" in Book of Abstracts 21st; European Meeting on Environmental Chemistry (2021):174-174,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4933 .