TY  - THES
AU  - Videnović, Anita Lj.
PY  - 2021
UR  - https://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/4628
AB  - Rastvorljivost aktivnih farmaceutskih supstanci igra veoma vaţnu ulogu u biodostupnosti i aktivnosti lekova. U novije vreme, dolazi do sve veće potraţnje za metodama koje bi mogle efikasno i ekonomično rešiti problem lekova koji su teško rastvorni u vodi. U ovom radu opisana je metoda povećanja rastvorljivosti i brzine rastvaranja zasnovana na kiselinsko-baznim interakcijama. Cilj ovog rada bio je da se poveća brzina rastvaranja haloperidola, fluoksetin–hidrohlorida i olanzapina – lekova koji se ponašaju kao slabe baze, korišćenjem slabe organske kiseline sa kojom izabrana jedinjenja neće nagtraditi soli.
Ispitana je brzina rastvaranja haloperidola, fluoksetin-hidrohlorida i olanzapina u kiseloj i baznoj sredini, u prisustvu slabe triprotične organske kiseline (limunska kiselina). Uzorci su pripremljeni uparavanjem vodenih rastvora u kojima je molski odnos leka i limunske kiseline različit. U toku eksperimenta praćenja vremenski zavisne rastvorljivosti, u odreĎenim vremenskim intervalima uzimani su alikvoti rastvora, u kojima je koncentracija leka odreĎena spektrofotometrijski. Konstruisani su grafici zavisnosti koncentracije odgovarajuće supstance (leka) od vremena, na osnovu kojih je se moglo zaključiti da prisustvo limunske kiseline utiče na rastvorljivost ispitivanih lekova. Brzina rastvaranja sva tri leka značajno je poboljšana u prisustvu limunske kiseline.
T1  - Proučavanje uticaja kiselinsko-baznih interakcija na brzinu rastvaranja haloperidola, fluoksetina i olanzapina
SP  - 1
EP  - 63
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4628
ER  - 

@mastersthesis{
author = "Videnović, Anita Lj.",
year = "2021",
abstract = "Rastvorljivost aktivnih farmaceutskih supstanci igra veoma vaţnu ulogu u biodostupnosti i aktivnosti lekova. U novije vreme, dolazi do sve veće potraţnje za metodama koje bi mogle efikasno i ekonomično rešiti problem lekova koji su teško rastvorni u vodi. U ovom radu opisana je metoda povećanja rastvorljivosti i brzine rastvaranja zasnovana na kiselinsko-baznim interakcijama. Cilj ovog rada bio je da se poveća brzina rastvaranja haloperidola, fluoksetin–hidrohlorida i olanzapina – lekova koji se ponašaju kao slabe baze, korišćenjem slabe organske kiseline sa kojom izabrana jedinjenja neće nagtraditi soli.
Ispitana je brzina rastvaranja haloperidola, fluoksetin-hidrohlorida i olanzapina u kiseloj i baznoj sredini, u prisustvu slabe triprotične organske kiseline (limunska kiselina). Uzorci su pripremljeni uparavanjem vodenih rastvora u kojima je molski odnos leka i limunske kiseline različit. U toku eksperimenta praćenja vremenski zavisne rastvorljivosti, u odreĎenim vremenskim intervalima uzimani su alikvoti rastvora, u kojima je koncentracija leka odreĎena spektrofotometrijski. Konstruisani su grafici zavisnosti koncentracije odgovarajuće supstance (leka) od vremena, na osnovu kojih je se moglo zaključiti da prisustvo limunske kiseline utiče na rastvorljivost ispitivanih lekova. Brzina rastvaranja sva tri leka značajno je poboljšana u prisustvu limunske kiseline.",
title = "Proučavanje uticaja kiselinsko-baznih interakcija na brzinu rastvaranja haloperidola, fluoksetina i olanzapina",
pages = "1-63",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4628"
}

Videnović, A. Lj.. (2021). Proučavanje uticaja kiselinsko-baznih interakcija na brzinu rastvaranja haloperidola, fluoksetina i olanzapina. , 1-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4628

Videnović AL. Proučavanje uticaja kiselinsko-baznih interakcija na brzinu rastvaranja haloperidola, fluoksetina i olanzapina. 2021;:1-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4628 .

Videnović, Anita Lj., "Proučavanje uticaja kiselinsko-baznih interakcija na brzinu rastvaranja haloperidola, fluoksetina i olanzapina" (2021):1-63,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4628 .

TY  - THES
AU  - Videnović, Anita Lj.
PY  - 2020
UR  - https://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/4126
AB  - Sa sintezom prvog kompleksnog jedinjenja, javio se porast interesovanja za koordinaciona jedinjenja, kao i za samu koordinacionu hemiju. Sintetisan je veliki broj novih kompleksa koji su imali široku primenu u različitim sferama kako hemije, tako i industije, farmacije i medicine.
 Sa razvojem medicine i hemije, prelazni metali postaju veliko polje istraživanja, kako u medicinske tako i u brojne druge svrhe u savremenom životu. Sinteza cisplatine i otkriće antitumorskih svojstava podstakla su naučnike da osmisle nove komplekse kako na bazi platine tako i drugih prelaznih metala. Kako je klinička upotreba cisplatine ograničena zbog toksičnosti, unutrašnje i stečene rezistencije, razvijeni su novih hemioterapeutici na bazi metala. Kompleksi rutenijuma pokazuju manju toksičnost i povećanu selektivnost prema kancerogenim ćelijama. Rutenijum može da formira oktaedarske komplekse koji daju mogućnost za istraživanje više liganada u poređenju sa kompleksima platine (II) koji samo čine kvadratno-planarne komplekse.
 Ovaj rad baziran je upravo na kompleksu rutenijuma, njegovoj sintezi i karakterizaciji. U nastavku je detaljno objašnjena sinteza rutenijum kompleksa bipiridilskog tipa sa ligandom 2-amino-5-hloropiridinom, a biće reči i uopšteno o prelaznim metalima, kako je i sam rutenijum jedan od njih.
T1  - Rutenijumski kompleks bipiridilskog tipa sa 2-amino-5-hloropiridinom: sinteza i karakterizacija
SP  - 1
EP  - 22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4126
ER  - 

@misc{
author = "Videnović, Anita Lj.",
year = "2020",
abstract = "Sa sintezom prvog kompleksnog jedinjenja, javio se porast interesovanja za koordinaciona jedinjenja, kao i za samu koordinacionu hemiju. Sintetisan je veliki broj novih kompleksa koji su imali široku primenu u različitim sferama kako hemije, tako i industije, farmacije i medicine.
 Sa razvojem medicine i hemije, prelazni metali postaju veliko polje istraživanja, kako u medicinske tako i u brojne druge svrhe u savremenom životu. Sinteza cisplatine i otkriće antitumorskih svojstava podstakla su naučnike da osmisle nove komplekse kako na bazi platine tako i drugih prelaznih metala. Kako je klinička upotreba cisplatine ograničena zbog toksičnosti, unutrašnje i stečene rezistencije, razvijeni su novih hemioterapeutici na bazi metala. Kompleksi rutenijuma pokazuju manju toksičnost i povećanu selektivnost prema kancerogenim ćelijama. Rutenijum može da formira oktaedarske komplekse koji daju mogućnost za istraživanje više liganada u poređenju sa kompleksima platine (II) koji samo čine kvadratno-planarne komplekse.
 Ovaj rad baziran je upravo na kompleksu rutenijuma, njegovoj sintezi i karakterizaciji. U nastavku je detaljno objašnjena sinteza rutenijum kompleksa bipiridilskog tipa sa ligandom 2-amino-5-hloropiridinom, a biće reči i uopšteno o prelaznim metalima, kako je i sam rutenijum jedan od njih.",
title = "Rutenijumski kompleks bipiridilskog tipa sa 2-amino-5-hloropiridinom: sinteza i karakterizacija",
pages = "1-22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4126"
}

Videnović, A. Lj.. (2020). Rutenijumski kompleks bipiridilskog tipa sa 2-amino-5-hloropiridinom: sinteza i karakterizacija. , 1-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4126

Videnović AL. Rutenijumski kompleks bipiridilskog tipa sa 2-amino-5-hloropiridinom: sinteza i karakterizacija. 2020;:1-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4126 .

Videnović, Anita Lj., "Rutenijumski kompleks bipiridilskog tipa sa 2-amino-5-hloropiridinom: sinteza i karakterizacija" (2020):1-22,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4126 .