TY  - THES
AU  - Macura, Predrag Z.
PY  - 2021
UR  - https://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/4656
AB  - Sve veći rizik od zagađenja životne sredine doveo je do razvoja alternativnih tehnologija u energetskim, hemijskim i prehrambenim industrijama. Kao zamena za ustaljene hemijske industrijske procese ističu se biokatalitički pristupi koji spadaju u domen industrijske biotehnologije. Međutim, primena bioprocesa na industrijskoj skali umnogome zavisi od ekonomske opravdanosti njihove upotrebe. Usled toga, primena poljoprivrednog otpada, široko dostupnog i bogatog izvora lignoceluloznog materijala, predstavlja jednu od prekretnica razvoja industrijske biotehnologije. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji je tokom 2020. godine generisano 88 732 tona otpada iz oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva. Međutim, manje od 5% ukupnog otpada iz svih sektora je ponovo iskorišćeno.
Filamentozne gljive poseduju strukturne i fiziološke karakteristike koje im omogućavaju rast na čvrstim supstratima. Značajna osobina ovih organizama se ogleda u sposobnosti produkcije velikih količina vanćelijkih enzima koji katalizuju razgradnju polimernih komponenata biomase do njihovih manjih konstituenata. Enzimi koji su značajni u ove svrhe imaju funkciju razgradnje lignoceluloznog materijala među koje se ubrajaju celulaze, ksilanaze, pektinaze, lignin razgrađujući enzimi. Navedene karakteristike omogućavaju filamentoznim gljivama da postanu odlični kandidati za razvoj biotehnoloških procesa u kojima se koristi poljoprivredni otpad kao polazna sirovina.
Otpadni materijal kukuruznog klipa predstavlja obnovljivi izvor lignoceluloznog materijala. Kategorizuje se kao veoma značajan sporedni proizvod obrade kukuruza, usled toga što se na svakih 100 kg kukuruznog zrna generiše oko 18 kg otpadnog materijala klipa. Trenutno se najveća količina ove sirovine svrstava u otpad, što otvara velike mogućnosti njene primene u biotehnologiji. Otpad kukuruznog klipa u literaturi je prepoznat kao pogodan supstrat za održivu i povećanu produkciju ksilanolitičkih enzima fermentacionim tehnikama.
U prehrambenoj i farmaceutskoj industriji ksilanolitički enzimi imaju ulogu u proizvodnji ksilooligosaharida, jedinog prebiotika koji može da se dobije iz lignoceluloznog materijala. Proizvodnja ksilooligosaharida iz poljoprivrednog otpada obezbeđuje veliki potencijal usled isplativosti i dostupnosti polaznog materijala.
T1  - Optimizacija produkcije endoksilanaze Aspergillus tubingensis na klipu kukuruza
SP  - 1
EP  - 59
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4656
ER  - 

@mastersthesis{
author = "Macura, Predrag Z.",
year = "2021",
abstract = "Sve veći rizik od zagađenja životne sredine doveo je do razvoja alternativnih tehnologija u energetskim, hemijskim i prehrambenim industrijama. Kao zamena za ustaljene hemijske industrijske procese ističu se biokatalitički pristupi koji spadaju u domen industrijske biotehnologije. Međutim, primena bioprocesa na industrijskoj skali umnogome zavisi od ekonomske opravdanosti njihove upotrebe. Usled toga, primena poljoprivrednog otpada, široko dostupnog i bogatog izvora lignoceluloznog materijala, predstavlja jednu od prekretnica razvoja industrijske biotehnologije. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji je tokom 2020. godine generisano 88 732 tona otpada iz oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva. Međutim, manje od 5% ukupnog otpada iz svih sektora je ponovo iskorišćeno.
Filamentozne gljive poseduju strukturne i fiziološke karakteristike koje im omogućavaju rast na čvrstim supstratima. Značajna osobina ovih organizama se ogleda u sposobnosti produkcije velikih količina vanćelijkih enzima koji katalizuju razgradnju polimernih komponenata biomase do njihovih manjih konstituenata. Enzimi koji su značajni u ove svrhe imaju funkciju razgradnje lignoceluloznog materijala među koje se ubrajaju celulaze, ksilanaze, pektinaze, lignin razgrađujući enzimi. Navedene karakteristike omogućavaju filamentoznim gljivama da postanu odlični kandidati za razvoj biotehnoloških procesa u kojima se koristi poljoprivredni otpad kao polazna sirovina.
Otpadni materijal kukuruznog klipa predstavlja obnovljivi izvor lignoceluloznog materijala. Kategorizuje se kao veoma značajan sporedni proizvod obrade kukuruza, usled toga što se na svakih 100 kg kukuruznog zrna generiše oko 18 kg otpadnog materijala klipa. Trenutno se najveća količina ove sirovine svrstava u otpad, što otvara velike mogućnosti njene primene u biotehnologiji. Otpad kukuruznog klipa u literaturi je prepoznat kao pogodan supstrat za održivu i povećanu produkciju ksilanolitičkih enzima fermentacionim tehnikama.
U prehrambenoj i farmaceutskoj industriji ksilanolitički enzimi imaju ulogu u proizvodnji ksilooligosaharida, jedinog prebiotika koji može da se dobije iz lignoceluloznog materijala. Proizvodnja ksilooligosaharida iz poljoprivrednog otpada obezbeđuje veliki potencijal usled isplativosti i dostupnosti polaznog materijala.",
title = "Optimizacija produkcije endoksilanaze Aspergillus tubingensis na klipu kukuruza",
pages = "1-59",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4656"
}

Macura, P. Z.. (2021). Optimizacija produkcije endoksilanaze Aspergillus tubingensis na klipu kukuruza. , 1-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4656

Macura PZ. Optimizacija produkcije endoksilanaze Aspergillus tubingensis na klipu kukuruza. 2021;:1-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4656 .

Macura, Predrag Z., "Optimizacija produkcije endoksilanaze Aspergillus tubingensis na klipu kukuruza" (2021):1-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4656 .

TY  - THES
AU  - Macura, Predrag Z.
PY  - 2020
UR  - https://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/4112
AB  - Cilj ovog rada bio je da se ispita efikasnost produkcije pektinolitičkih enzima SSF tehnikom upotrebom kore pomorandže i različitih izvora azota kao supstrata uz pomoć soja Aspergillus tubingensis FAT43. Takođe, ispitana je i mogućnost upotrebe čvrstog fermentacionog ostatka kao adsorbensa za uklanjanje industrijskih boja u otpadnim vodama
T1  - Produkcija pektinolitičkih enzima soja Aspergillus tubingensis gajenjem na prirodnom čvrstom supstratu - korama od pomorandže
SP  - 1
EP  - 57
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4112
ER  - 

@misc{
author = "Macura, Predrag Z.",
year = "2020",
abstract = "Cilj ovog rada bio je da se ispita efikasnost produkcije pektinolitičkih enzima SSF tehnikom upotrebom kore pomorandže i različitih izvora azota kao supstrata uz pomoć soja Aspergillus tubingensis FAT43. Takođe, ispitana je i mogućnost upotrebe čvrstog fermentacionog ostatka kao adsorbensa za uklanjanje industrijskih boja u otpadnim vodama",
title = "Produkcija pektinolitičkih enzima soja Aspergillus tubingensis gajenjem na prirodnom čvrstom supstratu - korama od pomorandže",
pages = "1-57",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4112"
}

Macura, P. Z.. (2020). Produkcija pektinolitičkih enzima soja Aspergillus tubingensis gajenjem na prirodnom čvrstom supstratu - korama od pomorandže. , 1-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4112

Macura PZ. Produkcija pektinolitičkih enzima soja Aspergillus tubingensis gajenjem na prirodnom čvrstom supstratu - korama od pomorandže. 2020;:1-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4112 .

Macura, Predrag Z., "Produkcija pektinolitičkih enzima soja Aspergillus tubingensis gajenjem na prirodnom čvrstom supstratu - korama od pomorandže" (2020):1-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4112 .