TY  - THES
AU  - Vasić, Marija
PY  - 2023
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/6136
AB  - U ovom radu su ispitivani uzorci mrkog uglja iz basena Bobov Dol (Bugarska). Analizirano je 
ukupno 6 uzoraka iz bušotina IV i V. Cilj rada bio određivanje porekla, sredine taloženja i 
matursanosti organske supstance, odnosno organsko-geohemijska karakterizacija ovog uglja. 
Uzorci su osušeni, samleveni i pulverizovani. Bitumen je izolovan ekstrakcijom po Soxhlet-u. 
Određen je sadržaj bitumena i njegov grupni sastav. Nakon taloženja asfaltena, alifatična, 
aromatična i polarna, NSO-frakcija su izolovane iz bitumena hromatografijom na mikrokoloni. 
Alifatična i aromatična frakcija su analizirane primenom gasne hromatografije sa masenom 
spektrometrijom. Interepretiran je niz biomarkerskih jedinjenja: n-alkani, izoprenoidni alifatični 
alkani, diterpenoidi, seskviterepnoidi, triterpenoidi sa hopanoidnim i nehopanoidnim skeletom, i 
sterani. Utvrđeno je da svi ispitivani uzorci pripadaju istom genetskom tipu. Glavni prekursori 
organske supstance uglja su bile golosemenice iz familija Cupressaceae i Pinaceae. Takođe, 
dokazan je doprinos akvatičnih makrofita i paprati, a u manjoj meri bakterija, algi i 
skrivenosemenica. Organska supstanca je taložena u prelaznoj do slabo oksidacionoj, 
slatkovodnoj sredini, mada se povremeni influks zaslanjene vode ne može isključiti. Nivo 
vodenog stuba u močvari je bio relativno visok tokom formiranja treseta. Organska supstanca 
ugljeva je nezrela i nalazi se u fazi kasne dijageneze.
T1  - Paleouslovi formiranja mrkog uglja u bušotinama IV i V  basena Bobov Dol, Bugarska
SP  - 2
EP  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6136
ER  - 

@mastersthesis{
author = "Vasić, Marija",
year = "2023",
abstract = "U ovom radu su ispitivani uzorci mrkog uglja iz basena Bobov Dol (Bugarska). Analizirano je 
ukupno 6 uzoraka iz bušotina IV i V. Cilj rada bio određivanje porekla, sredine taloženja i 
matursanosti organske supstance, odnosno organsko-geohemijska karakterizacija ovog uglja. 
Uzorci su osušeni, samleveni i pulverizovani. Bitumen je izolovan ekstrakcijom po Soxhlet-u. 
Određen je sadržaj bitumena i njegov grupni sastav. Nakon taloženja asfaltena, alifatična, 
aromatična i polarna, NSO-frakcija su izolovane iz bitumena hromatografijom na mikrokoloni. 
Alifatična i aromatična frakcija su analizirane primenom gasne hromatografije sa masenom 
spektrometrijom. Interepretiran je niz biomarkerskih jedinjenja: n-alkani, izoprenoidni alifatični 
alkani, diterpenoidi, seskviterepnoidi, triterpenoidi sa hopanoidnim i nehopanoidnim skeletom, i 
sterani. Utvrđeno je da svi ispitivani uzorci pripadaju istom genetskom tipu. Glavni prekursori 
organske supstance uglja su bile golosemenice iz familija Cupressaceae i Pinaceae. Takođe, 
dokazan je doprinos akvatičnih makrofita i paprati, a u manjoj meri bakterija, algi i 
skrivenosemenica. Organska supstanca je taložena u prelaznoj do slabo oksidacionoj, 
slatkovodnoj sredini, mada se povremeni influks zaslanjene vode ne može isključiti. Nivo 
vodenog stuba u močvari je bio relativno visok tokom formiranja treseta. Organska supstanca 
ugljeva je nezrela i nalazi se u fazi kasne dijageneze.",
title = "Paleouslovi formiranja mrkog uglja u bušotinama IV i V  basena Bobov Dol, Bugarska",
pages = "2-51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6136"
}

Vasić, M.. (2023). Paleouslovi formiranja mrkog uglja u bušotinama IV i V  basena Bobov Dol, Bugarska. , 2-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6136

Vasić M. Paleouslovi formiranja mrkog uglja u bušotinama IV i V  basena Bobov Dol, Bugarska. 2023;:2-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6136 .

Vasić, Marija, "Paleouslovi formiranja mrkog uglja u bušotinama IV i V  basena Bobov Dol, Bugarska" (2023):2-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_6136 .

TY  - THES
AU  - Vasić, Marija
PY  - 2022
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/5462
AB  - Aktivni ugalj je efikasan i ekonomičan sorbent. Kopirolizom uglja sa ugljovodoničnim polimernim materijalima, kao što su polietilen i polipropilen, pored čvrstog proizvoda dobijaju se, tečni proizvod, sličnog sastava sintetičkoj nafti koja se dobija iz uljnih (bituminoznih) škriljaca, i gas relativno dobrog kvaliteta čije su osnovne komponente CO, CO2 i ugljovodonici, pri čemu se istovremeno može iskoristiti otpadna plastika čije nagomilavanje u životnoj sredini postaje sve veći problem.
Imajući u vidu sličnost aktivnog uglja sa samim ugljem, kao i sa čvrstim proizvodima njegove pirolize (kako samog, tako i u prisustvu polimernih materijala), cilj ovoga rada bio je ispitivanje sorpcionih karakteristika navedenih supstrata u odnosu na organske zagađujuće supstance, policiklične aromatične ugljovodinike (eng. Polycyclic Aromatic Hydrocarbons - PAH), i zasićenu i aromatičnu frakciju nafte. U svojstvu sorbenata ispitivani su lignit ksilitnog litotipa (u daljem tekstu ksilitni lignit), čvrst ostatak pirolize istog lignita i čvrst ostatak kopirolize lignita i polietilena visoke gustine (eng. High Density Polyethylene - HDPE).
Za sve ispitivane supstrate zapaženo je povećanje procenta sorpcije PAH sa porastom broja aromatičnih prstenova, što je bitno imajući u vidu činjenicu da njihova toksičnost i otpornost na degradaciju imaju isti rastući trend. Efikasnost sorpcije PAH ima sledeći redosled: ksilitni lignit < koksni ostatak pirolize lignita < koksni ostatak kopirolize lignita i HDPE. Međutim, svi sorbenti imaju mali procenat sorpcije PAH sa manje od 5 aromatičnih prstenova (maksimum do 17%). Izuzetak je karbazol koji se znatno bolje sorbuje u odnosu na PAH sa 3 i 4 aromatična prstena (48-82%), najverovatnije zbog interakcije heteroatoma sa sorbentom.
Sorpcija jedinjenja iz zasićene frakcije nafte (prevashodno, n-alkani), pokazuje nepravilan, ali pretežno rastući trend sa porastom molekulske mase jedinjenja, sa time što je ovo znatno manje izraženo nego kod PAH. Efikasnost sorpcije n-alkana raste u sledećem nizu: koksni ostatak pirolize lignita < koksni ostatak kopirolize lignita i HDPE < ksilitni lignit. Procenat sorpcije n-alkana na oba koksna ostatka je približno isti kao za PAH sa 3 i 4 aromatična prstena i ne prelazi 20 %, dok je na polaznom lignitu veći, u proseku oko 30 %.
Jedinjenja iz aromatične frakcija nafte (uglavnom, metilovani naftaleni i fenantreni) su se slično kao i PAH najefikasnije sorbovala na koksnom ostatku kopirolize ksilitnog lignita i HDPE, dok se kao najlošiji sorbent pokazao polazni ksilitni lignit. Kao i za PAH, sorpcija je bila efikasnija za jedinjenja veće molekulske mase. Međutim, u poređenju sa PAH adsorpcija aromatičnih ugljovodonika sa 2 i 3 prstena iz nafte je bila znatno efikasnija, pogotovu kod čvrstih ostataka pirolize iz oba ogleda (11-51 %), verovatno zbog odsustva viših PAH, koji se kompetitivno sorbuju na aktivna mesta supstrata. Dibenzotiofen, koji sadrži heteroatom, pokazao je analogno svojstvo kao i karbazol, tj. znatno veći procenat sorpcije (48 % i 55 % na čvrstim ostacima pirolize i kopirolize) u poređenju sa ostalim PAH iz aromatične frakcije nafte.
Dobijeni rezultati pokazuju da proces pirolize ksilitnog lignita blago poboljšava, a njegova kopiroliza sa HDPE u većoj meri poboljšava sorpciona svojstva za uklanjanje PAH i njihovih metilovanih derivata, dok je u odnosu na n-alkane najveću efikasnost pokazao polazni lignit. Kslitni litotip i njegovi čvrsti proizvodi pirolize su pokazali znatno slabiju efikasnost u poređenju sa rezultatima analognih eksperimenata sorpcije PAH na zemljastom lititipu lignita i proizvodima njegove pirolize (za PAH sa 4 i više aromatičnih prstenova > 97 %; Pantić, 2022), iako ksilitni lignit ima dvostruko veći sadržaj organske supstance, izražen preko ukupnog organskog ugljenika. Ovaj rezultat ukazuje da efikasnost sorpcije više zavisi od sastava organske supstance, poroznosti i specifične površine čestica, kao i prisustva minerala tipa glina, nego od samog sadržaja organske supstance.
T1  - Ispitivanje sorpcionih svojstava ksilitnog litotipa lignita i proizvoda njegove pirolize i kopirolize sa polietilenom visoke gustine prema policikličnim aromatičnim ugljovodonicima i ugljovodoničnim frakcijama nafte
SP  - 1
EP  - 41
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5462
ER  - 

@misc{
author = "Vasić, Marija",
year = "2022",
abstract = "Aktivni ugalj je efikasan i ekonomičan sorbent. Kopirolizom uglja sa ugljovodoničnim polimernim materijalima, kao što su polietilen i polipropilen, pored čvrstog proizvoda dobijaju se, tečni proizvod, sličnog sastava sintetičkoj nafti koja se dobija iz uljnih (bituminoznih) škriljaca, i gas relativno dobrog kvaliteta čije su osnovne komponente CO, CO2 i ugljovodonici, pri čemu se istovremeno može iskoristiti otpadna plastika čije nagomilavanje u životnoj sredini postaje sve veći problem.
Imajući u vidu sličnost aktivnog uglja sa samim ugljem, kao i sa čvrstim proizvodima njegove pirolize (kako samog, tako i u prisustvu polimernih materijala), cilj ovoga rada bio je ispitivanje sorpcionih karakteristika navedenih supstrata u odnosu na organske zagađujuće supstance, policiklične aromatične ugljovodinike (eng. Polycyclic Aromatic Hydrocarbons - PAH), i zasićenu i aromatičnu frakciju nafte. U svojstvu sorbenata ispitivani su lignit ksilitnog litotipa (u daljem tekstu ksilitni lignit), čvrst ostatak pirolize istog lignita i čvrst ostatak kopirolize lignita i polietilena visoke gustine (eng. High Density Polyethylene - HDPE).
Za sve ispitivane supstrate zapaženo je povećanje procenta sorpcije PAH sa porastom broja aromatičnih prstenova, što je bitno imajući u vidu činjenicu da njihova toksičnost i otpornost na degradaciju imaju isti rastući trend. Efikasnost sorpcije PAH ima sledeći redosled: ksilitni lignit < koksni ostatak pirolize lignita < koksni ostatak kopirolize lignita i HDPE. Međutim, svi sorbenti imaju mali procenat sorpcije PAH sa manje od 5 aromatičnih prstenova (maksimum do 17%). Izuzetak je karbazol koji se znatno bolje sorbuje u odnosu na PAH sa 3 i 4 aromatična prstena (48-82%), najverovatnije zbog interakcije heteroatoma sa sorbentom.
Sorpcija jedinjenja iz zasićene frakcije nafte (prevashodno, n-alkani), pokazuje nepravilan, ali pretežno rastući trend sa porastom molekulske mase jedinjenja, sa time što je ovo znatno manje izraženo nego kod PAH. Efikasnost sorpcije n-alkana raste u sledećem nizu: koksni ostatak pirolize lignita < koksni ostatak kopirolize lignita i HDPE < ksilitni lignit. Procenat sorpcije n-alkana na oba koksna ostatka je približno isti kao za PAH sa 3 i 4 aromatična prstena i ne prelazi 20 %, dok je na polaznom lignitu veći, u proseku oko 30 %.
Jedinjenja iz aromatične frakcija nafte (uglavnom, metilovani naftaleni i fenantreni) su se slično kao i PAH najefikasnije sorbovala na koksnom ostatku kopirolize ksilitnog lignita i HDPE, dok se kao najlošiji sorbent pokazao polazni ksilitni lignit. Kao i za PAH, sorpcija je bila efikasnija za jedinjenja veće molekulske mase. Međutim, u poređenju sa PAH adsorpcija aromatičnih ugljovodonika sa 2 i 3 prstena iz nafte je bila znatno efikasnija, pogotovu kod čvrstih ostataka pirolize iz oba ogleda (11-51 %), verovatno zbog odsustva viših PAH, koji se kompetitivno sorbuju na aktivna mesta supstrata. Dibenzotiofen, koji sadrži heteroatom, pokazao je analogno svojstvo kao i karbazol, tj. znatno veći procenat sorpcije (48 % i 55 % na čvrstim ostacima pirolize i kopirolize) u poređenju sa ostalim PAH iz aromatične frakcije nafte.
Dobijeni rezultati pokazuju da proces pirolize ksilitnog lignita blago poboljšava, a njegova kopiroliza sa HDPE u većoj meri poboljšava sorpciona svojstva za uklanjanje PAH i njihovih metilovanih derivata, dok je u odnosu na n-alkane najveću efikasnost pokazao polazni lignit. Kslitni litotip i njegovi čvrsti proizvodi pirolize su pokazali znatno slabiju efikasnost u poređenju sa rezultatima analognih eksperimenata sorpcije PAH na zemljastom lititipu lignita i proizvodima njegove pirolize (za PAH sa 4 i više aromatičnih prstenova > 97 %; Pantić, 2022), iako ksilitni lignit ima dvostruko veći sadržaj organske supstance, izražen preko ukupnog organskog ugljenika. Ovaj rezultat ukazuje da efikasnost sorpcije više zavisi od sastava organske supstance, poroznosti i specifične površine čestica, kao i prisustva minerala tipa glina, nego od samog sadržaja organske supstance.",
title = "Ispitivanje sorpcionih svojstava ksilitnog litotipa lignita i proizvoda njegove pirolize i kopirolize sa polietilenom visoke gustine prema policikličnim aromatičnim ugljovodonicima i ugljovodoničnim frakcijama nafte",
pages = "1-41",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5462"
}

Vasić, M.. (2022). Ispitivanje sorpcionih svojstava ksilitnog litotipa lignita i proizvoda njegove pirolize i kopirolize sa polietilenom visoke gustine prema policikličnim aromatičnim ugljovodonicima i ugljovodoničnim frakcijama nafte. , 1-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5462

Vasić M. Ispitivanje sorpcionih svojstava ksilitnog litotipa lignita i proizvoda njegove pirolize i kopirolize sa polietilenom visoke gustine prema policikličnim aromatičnim ugljovodonicima i ugljovodoničnim frakcijama nafte. 2022;:1-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5462 .

Vasić, Marija, "Ispitivanje sorpcionih svojstava ksilitnog litotipa lignita i proizvoda njegove pirolize i kopirolize sa polietilenom visoke gustine prema policikličnim aromatičnim ugljovodonicima i ugljovodoničnim frakcijama nafte" (2022):1-41,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5462 .