TY  - THES
AU  - Vitas, Milan
PY  - 2022
UR  - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/5593
AB  - Surutka dobijena nakon taloženja kazeina predstavlja mešavinu proteina koji se međusobno razlikuju po fizičko-hemijskim svojstvima, kao i procentualnoj zastupljenosti u surutki. Najzastupljeniji proteini redom su β-laktoglobulin, α-laktoglobulin, imunoglobulini, goveđi albumin seruma, laktoferin, laktoperoksidaza, kao i nekoliko manje zastupljenih proteina. Svi ovi proteini imaju važne uloge u organizmu. Laktoferin i laktoperoksidaza imaju antimikrobno dejstvo, α- laktalbumin reguliše sintezu laktoze, imunoglobulini neutrališu viruse, bakterije I toksine, β-laktoglobulin ima transportnu ulogu, a BSA je transporter nutrijenata ukljucujuci masne kiseline I liposolubilne lipide pa je to bitna funkcija za govece koje pije mleko a i za ljude. Usled velike potencijalne primene proteina surutke zbog dobrih tehnoloških i nutritivnih svojstava, postoji veliko interesovanje naučne zajednice za proučavanjem ovih proteina. Selektivno razvajanje I prečišćavanje ovih proteina je zahtevno, ali se ipak izvodi kako u laboratorijskim, tako i industrijskim uslovima od šezdestih godina prošlog veka. Cilj ovog master rada je bio optimizacija prečišćavanja proteina kravlje surutke primenom više različitih hromatografskih metoda.
T1  - Razdvajanje i prečišćavanje proteina kravlje surutke hromatografskim metodama
SP  - 1
EP  - 47
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5593
ER  - 

@mastersthesis{
author = "Vitas, Milan",
year = "2022",
abstract = "Surutka dobijena nakon taloženja kazeina predstavlja mešavinu proteina koji se međusobno razlikuju po fizičko-hemijskim svojstvima, kao i procentualnoj zastupljenosti u surutki. Najzastupljeniji proteini redom su β-laktoglobulin, α-laktoglobulin, imunoglobulini, goveđi albumin seruma, laktoferin, laktoperoksidaza, kao i nekoliko manje zastupljenih proteina. Svi ovi proteini imaju važne uloge u organizmu. Laktoferin i laktoperoksidaza imaju antimikrobno dejstvo, α- laktalbumin reguliše sintezu laktoze, imunoglobulini neutrališu viruse, bakterije I toksine, β-laktoglobulin ima transportnu ulogu, a BSA je transporter nutrijenata ukljucujuci masne kiseline I liposolubilne lipide pa je to bitna funkcija za govece koje pije mleko a i za ljude. Usled velike potencijalne primene proteina surutke zbog dobrih tehnoloških i nutritivnih svojstava, postoji veliko interesovanje naučne zajednice za proučavanjem ovih proteina. Selektivno razvajanje I prečišćavanje ovih proteina je zahtevno, ali se ipak izvodi kako u laboratorijskim, tako i industrijskim uslovima od šezdestih godina prošlog veka. Cilj ovog master rada je bio optimizacija prečišćavanja proteina kravlje surutke primenom više različitih hromatografskih metoda.",
title = "Razdvajanje i prečišćavanje proteina kravlje surutke hromatografskim metodama",
pages = "1-47",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5593"
}

Vitas, M.. (2022). Razdvajanje i prečišćavanje proteina kravlje surutke hromatografskim metodama. , 1-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5593

Vitas M. Razdvajanje i prečišćavanje proteina kravlje surutke hromatografskim metodama. 2022;:1-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5593 .

Vitas, Milan, "Razdvajanje i prečišćavanje proteina kravlje surutke hromatografskim metodama" (2022):1-47,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5593 .

TY  - THES
AU  - Vitas, Milan
PY  - 2021
UR  - https://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/4582
AB  - Beta laktoglobulin (BLG) je glavni protein surutke i veoma poznat alergen koji poseduje
više mesta za vezivanje liganda. BLG pokazuje afinitet prema širokom spektru
bioaktivnih jedinjenja, kao što su masne kiseline, vitamini i polifenolna jedinjenja. Bet v
1 je protein koji je u velikoj meri prisutan u polenu stabla bele breze i primarni je uzrok
alergije na polen breze kod ljudi. Bet v 1 vezuje niz fiziološki relevantnih liganda
uključujući masne kiseline, flavonoide i citokinine. Biološka funkcija Bet v 1 nije
poznata. Međutim, pretpostavlja se da neobična karakteristika tercijarne strukture Bet v 1,
unutrašnja šupljina, igra centralnu ulogu u biološkoj funkciji molekula, i verovatno to
čini kroz specifičnu interakciju sa nepoznatim ligandom. Flavonoidi su jedna od grupa
bioaktivnih jedinjenja koja su opsežno proučavana. Bioaktivna jedinjenja imaju veliki
potencijal da budu korišćena u „ojačavanju“ hrane zarad zdravstvenih koristi.
U ovom radu su teorijskim metodama proučavane interakcije i efekti vezivanja
glikozilovanih polifenola, (izoramnetin-3-O-glukozid, izoramnetin 3-O-(malonil 3-O-
glukozid), kvercetin 3-O (malonil 3-O-glukozid) i izoramnetin-3-O-rutinozid)), sa Bet v1 i
BLG u obliku monomera i dimera.
Metodom slepog dokinga su pronađena mesta vezivanja flavonoida za ispitivane proteine i
analizirane interakcije koje ovi flavonoidi grade sa aminokiselinskim ostacima u
okruženju. Pokazano je da na vezivanje glikozilovanih flavonoida za lipokaline najviše
utiče šećerna komponenta koja, sa jedne strane, može uticati na povećan afinitet vezivanja
usled većeg broja hidroksilnih grupa koje poseduje, a sa druge strane, može smanjiti ili čak
onemogućiti pristup unutrašnjoj šupljini proteina, usled velike zapremine.
T1  - Teorijsko proučavanje interakcija glikozilovanih flavonoida sa lipokalinima
SP  - 1
EP  - 56
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4582
ER  - 

@misc{
author = "Vitas, Milan",
year = "2021",
abstract = "Beta laktoglobulin (BLG) je glavni protein surutke i veoma poznat alergen koji poseduje
više mesta za vezivanje liganda. BLG pokazuje afinitet prema širokom spektru
bioaktivnih jedinjenja, kao što su masne kiseline, vitamini i polifenolna jedinjenja. Bet v
1 je protein koji je u velikoj meri prisutan u polenu stabla bele breze i primarni je uzrok
alergije na polen breze kod ljudi. Bet v 1 vezuje niz fiziološki relevantnih liganda
uključujući masne kiseline, flavonoide i citokinine. Biološka funkcija Bet v 1 nije
poznata. Međutim, pretpostavlja se da neobična karakteristika tercijarne strukture Bet v 1,
unutrašnja šupljina, igra centralnu ulogu u biološkoj funkciji molekula, i verovatno to
čini kroz specifičnu interakciju sa nepoznatim ligandom. Flavonoidi su jedna od grupa
bioaktivnih jedinjenja koja su opsežno proučavana. Bioaktivna jedinjenja imaju veliki
potencijal da budu korišćena u „ojačavanju“ hrane zarad zdravstvenih koristi.
U ovom radu su teorijskim metodama proučavane interakcije i efekti vezivanja
glikozilovanih polifenola, (izoramnetin-3-O-glukozid, izoramnetin 3-O-(malonil 3-O-
glukozid), kvercetin 3-O (malonil 3-O-glukozid) i izoramnetin-3-O-rutinozid)), sa Bet v1 i
BLG u obliku monomera i dimera.
Metodom slepog dokinga su pronađena mesta vezivanja flavonoida za ispitivane proteine i
analizirane interakcije koje ovi flavonoidi grade sa aminokiselinskim ostacima u
okruženju. Pokazano je da na vezivanje glikozilovanih flavonoida za lipokaline najviše
utiče šećerna komponenta koja, sa jedne strane, može uticati na povećan afinitet vezivanja
usled većeg broja hidroksilnih grupa koje poseduje, a sa druge strane, može smanjiti ili čak
onemogućiti pristup unutrašnjoj šupljini proteina, usled velike zapremine.",
title = "Teorijsko proučavanje interakcija glikozilovanih flavonoida sa lipokalinima",
pages = "1-56",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4582"
}

Vitas, M.. (2021). Teorijsko proučavanje interakcija glikozilovanih flavonoida sa lipokalinima. , 1-56.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4582

Vitas M. Teorijsko proučavanje interakcija glikozilovanih flavonoida sa lipokalinima. 2021;:1-56.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4582 .

Vitas, Milan, "Teorijsko proučavanje interakcija glikozilovanih flavonoida sa lipokalinima" (2021):1-56,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4582 .