Primena tankoslojne hromatografije u određivanju lipofilnosti malih umereno polarnih molekula

Abstract

Jedno od najvažnijih svojstava molekula koja utiče na njegovu biološku aktivnost je njegova lipofilnost. Veza između lipofilnosti supstanci i njihove biološke aktivnosti je praktično neraskidiva. Može se reći da su funkcija i struktura bilo kog biološkog sistema povezana sa lipofilnim svojstvima molekula od kojih je izgrađen i da hidrofobne interakcije veoma utiču na strukturu bioloških membrana, a samim tim i na funkiciju, transport i distribuciju različiith molekula u datoj sredini. Veoma hidrofobna unutrašnjost dvosloja membrane omogućava ili olakšava prolaz lipofilnih supstanci i sprečava slobodnu difuziju polarnih molekula, osim vode, u i iz ćelije. Stoga, lipofilnost ima i dominantnu ulogu u ligand-receptor interakcijama. Pojam lipofilnosti se uvodi 1941. godine iz kojeg se kasnije 60-ih godina prošlog veka kroz radove Hanscha i Fujite izvodi particioni koeficijent, logP, za sistem oktanol-voda. Vrednosti logP značajno utiču na ponašanje molekula u biološkom okruženju, njegovu apsorpciju, distribuciju, ekskreciju i moguću toksičnost. Lipofilnost se u početku određivala metodom mućkanja, a danas se za njeno određivanje koriste mnoge druge metode, među kojima prednost zauzimaju hromatografske tehnike, u različitim konfiguracijama i modalitetima, a posebnu nišu predstavlja tankoslojna i visoko-efikasna tankoslojna hromatografija. Ovaj rad se bavi pojmom lipofilnosti i njegovim značajem, kao i metodama kojima se ona određuje. Opisane su hromatografske metode sa težištem na tankoslojnoj hromatografiji. Takođe, obrađeni su i izbori adekvatnih stacionarnih i mobilnih faza.