Organsko-geohemijska karakterizacija nafti naftnog polja Alđo (Algyő), Mađarska

Abstract

U okviru ovog rada ispitivano je četrnaest uzoraka nafti iz naftno-gasnog polja Alđo (Algyö), koje se nalazi u jugoistočnom delu Mađarske. Ovo polje, kao i ostala mađarska naftna polja pripada Panonskom basenu i jedno je od najvećih i najproduktivnijih naftno-gasnih polja, kako u Mađarskoj, tako i u celom basenu. Rezervoarske stene ispitivanih nafti su na dubini od 1776 m do 2462 m. Cilj rada je bio određivanje porekla, sredine taloženja, maturisanosti nafti, litologije odgovarajućih izvornih stena, kao i procena potencijane biodegradacije nafti. Uzorci sirovih nafti su razdvojeni na frakcije zasićenih ugljovodonika, aromatičnih ugljovodonika i polarnih (NSO) jedinjenja hromatografijom na mikrokoloni. Na ovaj način određen je i grupni sastav nafti. Zasićena i aromatična frakcija su analizirane primenom gasne hromatografije sa masenom spektrometrijom (GC-MS). Određen je veliki broj specifičnih geohemijskih parametara, zasnovanih na obilnostima n-alkana, izoprenoida, sterana, hopana, dibenzotiofena, kao i naftalenskih- i fenantrenskih derivata. Zaključeno je da ispitivane nafte nisu bile izložene biodegradaciji u rezervoarskim stenama. Prekursorska organska supstanca nafti je mešovitog akvatično-kopnenog porekla, sa većom udelom akvatične biomase. Organska supstanca je taložena u morskom priobalju, u redukcionoj do blago oksičnoj sredini. Nafte potiču i iz iste/istih izvornih stena koje su po litologiji laporci. Nafte su na relativno visokom stepenu zrelosti, i generisane su na piku i u kasnoj fazi „naftnog prozora“, što ukazuje na postojanje minimum dve vrlo obilne ekspulzije bitumena iz izvornih stena.