Cilj ovog rada je ispitivanje potencijala, pre svega tečnih proizvoda pirolize zaštitnih maski i rukavica, kao alternative fosilnih goriva u smislu prinosa i sastava. Posebna pažnja posvećena je analizi teže isparljivih komponenti tečnih pirolizata, budući da su se dosadašnja istraživanja uglavnom fokusirala na analizu gasova i lakoisparljivih jedinjenja dobijenih pirolizom polimernih materijala koji se najviše koriste za izradu maski i rukavica. Pored toga, u ovom radu urađeno je poređenje dve pirolitičke metode kratke i duge pirolize, da bi se utvrdio njihov uticaj na prinos proizvoda pirolize i sastav tečnih pirolizata. Kao supstrati za pirolizu korišćene su hirurške i N95 (KN95) maske, kao i vinilne i lateksne rukavice, čija je upotreba u poslednje vreme znatno povećana usled pandemije izazvane aktuelnim korona virusom (Covid-19, SARS-CoV-2).
Ugljovodonični sastav alifatične frakcije, koja izrazito dominira u svim tečnim pirolizatima maski, uz odlične prinose gasa i tečnog piroliz...ata, ukazuje da je piroliza hirurških i KN95 maski gotovo „idealna“ metoda za njihovu konverziju u tečna i gasovita goriva. Gasovi dobijeni pirolizom mogu poslužiti kao izvor energije za pirolitički proces.
Toksičnost ili čak kancerogenost isparljivih proizvoda pirolize vinilnih rukavica, zajedno sa niskim prinosom tečnih i gasovitih proizvoda i sastavom neisparaljivih jedinjenja u tečnom pirolizatu (prisustvo hloralkana i dominacija aromatičnih ugljovodonika nad alifatičnim), čini pirolizu vinilnih rukavica nepovoljnim procesom sa aspekta prerade u alternativu fosilnim gorivima.
Sastav lakoisparljive frakcije lateksnih rukavica je ekološki znatno povoljniji u odnosu na vinilne rukavice, te bi mogao poslužiti kao energetski izvor pirolize, što uz generalno dobre prinose gasovitog i tečnog proizvoda, ukazuje na moguću povoljnost pirolize za reciklažu lateksnih rukavica. Međutim, pre toga bi detaljno trebalo proučiti sastav „teške“ polarne frakcije tečnog pirolizata koja čini njegovih ~ 60 %.
TY - THES
AU - Obrenović, Angelina
PY - 2022
UR - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/4895
AB - Cilj ovog rada je ispitivanje potencijala, pre svega tečnih proizvoda pirolize zaštitnih maski i rukavica, kao alternative fosilnih goriva u smislu prinosa i sastava. Posebna pažnja posvećena je analizi teže isparljivih komponenti tečnih pirolizata, budući da su se dosadašnja istraživanja uglavnom fokusirala na analizu gasova i lakoisparljivih jedinjenja dobijenih pirolizom polimernih materijala koji se najviše koriste za izradu maski i rukavica. Pored toga, u ovom radu urađeno je poređenje dve pirolitičke metode kratke i duge pirolize, da bi se utvrdio njihov uticaj na prinos proizvoda pirolize i sastav tečnih pirolizata. Kao supstrati za pirolizu korišćene su hirurške i N95 (KN95) maske, kao i vinilne i lateksne rukavice, čija je upotreba u poslednje vreme znatno povećana usled pandemije izazvane aktuelnim korona virusom (Covid-19, SARS-CoV-2).
Ugljovodonični sastav alifatične frakcije, koja izrazito dominira u svim tečnim pirolizatima maski, uz odlične prinose gasa i tečnog pirolizata, ukazuje da je piroliza hirurških i KN95 maski gotovo „idealna“ metoda za njihovu konverziju u tečna i gasovita goriva. Gasovi dobijeni pirolizom mogu poslužiti kao izvor energije za pirolitički proces.
Toksičnost ili čak kancerogenost isparljivih proizvoda pirolize vinilnih rukavica, zajedno sa niskim prinosom tečnih i gasovitih proizvoda i sastavom neisparaljivih jedinjenja u tečnom pirolizatu (prisustvo hloralkana i dominacija aromatičnih ugljovodonika nad alifatičnim), čini pirolizu vinilnih rukavica nepovoljnim procesom sa aspekta prerade u alternativu fosilnim gorivima.
Sastav lakoisparljive frakcije lateksnih rukavica je ekološki znatno povoljniji u odnosu na vinilne rukavice, te bi mogao poslužiti kao energetski izvor pirolize, što uz generalno dobre prinose gasovitog i tečnog proizvoda, ukazuje na moguću povoljnost pirolize za reciklažu lateksnih rukavica. Međutim, pre toga bi detaljno trebalo proučiti sastav „teške“ polarne frakcije tečnog pirolizata koja čini njegovih ~ 60 %.
T1 - Ispitivanje pirolize zaštitnih maski i rukavica kao metode za dobijanje goriva
SP - 1
EP - 52
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4895
ER -
@mastersthesis{
author = "Obrenović, Angelina",
year = "2022",
abstract = "Cilj ovog rada je ispitivanje potencijala, pre svega tečnih proizvoda pirolize zaštitnih maski i rukavica, kao alternative fosilnih goriva u smislu prinosa i sastava. Posebna pažnja posvećena je analizi teže isparljivih komponenti tečnih pirolizata, budući da su se dosadašnja istraživanja uglavnom fokusirala na analizu gasova i lakoisparljivih jedinjenja dobijenih pirolizom polimernih materijala koji se najviše koriste za izradu maski i rukavica. Pored toga, u ovom radu urađeno je poređenje dve pirolitičke metode kratke i duge pirolize, da bi se utvrdio njihov uticaj na prinos proizvoda pirolize i sastav tečnih pirolizata. Kao supstrati za pirolizu korišćene su hirurške i N95 (KN95) maske, kao i vinilne i lateksne rukavice, čija je upotreba u poslednje vreme znatno povećana usled pandemije izazvane aktuelnim korona virusom (Covid-19, SARS-CoV-2).
Ugljovodonični sastav alifatične frakcije, koja izrazito dominira u svim tečnim pirolizatima maski, uz odlične prinose gasa i tečnog pirolizata, ukazuje da je piroliza hirurških i KN95 maski gotovo „idealna“ metoda za njihovu konverziju u tečna i gasovita goriva. Gasovi dobijeni pirolizom mogu poslužiti kao izvor energije za pirolitički proces.
Toksičnost ili čak kancerogenost isparljivih proizvoda pirolize vinilnih rukavica, zajedno sa niskim prinosom tečnih i gasovitih proizvoda i sastavom neisparaljivih jedinjenja u tečnom pirolizatu (prisustvo hloralkana i dominacija aromatičnih ugljovodonika nad alifatičnim), čini pirolizu vinilnih rukavica nepovoljnim procesom sa aspekta prerade u alternativu fosilnim gorivima.
Sastav lakoisparljive frakcije lateksnih rukavica je ekološki znatno povoljniji u odnosu na vinilne rukavice, te bi mogao poslužiti kao energetski izvor pirolize, što uz generalno dobre prinose gasovitog i tečnog proizvoda, ukazuje na moguću povoljnost pirolize za reciklažu lateksnih rukavica. Međutim, pre toga bi detaljno trebalo proučiti sastav „teške“ polarne frakcije tečnog pirolizata koja čini njegovih ~ 60 %.",
title = "Ispitivanje pirolize zaštitnih maski i rukavica kao metode za dobijanje goriva",
pages = "1-52",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4895"
}
Obrenović, A.. (2022). Ispitivanje pirolize zaštitnih maski i rukavica kao metode za dobijanje goriva. , 1-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4895
Obrenović A. Ispitivanje pirolize zaštitnih maski i rukavica kao metode za dobijanje goriva. 2022;:1-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4895 .
Obrenović, Angelina, "Ispitivanje pirolize zaštitnih maski i rukavica kao metode za dobijanje goriva" (2022):1-52,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_4895 .
,