Ефекти примене методе учења путем решавања проблема у настави природних наука
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Циљ овог рада био је да се упореди ефективност наставе засноване на примени методе учења путем решавања проблема и традиционалне рецептивне наставе у области природних наука. Имајући у виду најчешће проблеме са којима се ученици суочавају приликом учења природних наука, а за које је утврђено да су у великој мери последица традиционалне рецептивне наставе, постављене су четири истраживачке хипотезе: примена методе учења путем решавања проблема доводи до бољег разумевања градива природних наука (Х1), позитивнијег односа ученика према природним наукама (Х2), боље саморегулације процеса учења природних наука (Х3) и бољих академских постигнућа ученика у области природних наука (Х4) у односу на рецептивну наставу. Академска постигнућа ученика у области природних наука разматрана су искључиво као квантитативни аспект успешности ученика, због чега је разумевање, као један од нивоа квалитативног аспекта успешности, разматрано у посебној хипотези. Да би се проверила тачност постављених хипотеза,... примењена је метаанализa, за чију израду су искоришћени резултати из двадесет три научна рада, на основу којих су, за сваку од хипотеза, израчунате одговарајуће средње вредности ES. На основу ових вредности потврђена је тачност све четири постављене хипотезе, а тиме и велики потенцијал методе учења путем решавања проблема да унапреди квалитет наставе у области природних наука.
Keywords:
рецептивна настава / природне науке / метаанализаSource:
Иновације у настави, 2019, 32, 4, 21-31Publisher:
- Универзитет у Београду - Учитељски факултет
Funding / projects:
- Theory and practice of science in society: multidisciplinary, educational and intergenerational perspectives (RS-179048)
Note:
- Related to an English-language version of the extended summary: https://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/5025
Collections
Institution/Community
Hemijski fakultet / Faculty of ChemistryTY - JOUR AU - Putica, Katarina AU - Trivić, Dragica PY - 2019 UR - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/5026 AB - Циљ овог рада био је да се упореди ефективност наставе засноване на примени методе учења путем решавања проблема и традиционалне рецептивне наставе у области природних наука. Имајући у виду најчешће проблеме са којима се ученици суочавају приликом учења природних наука, а за које је утврђено да су у великој мери последица традиционалне рецептивне наставе, постављене су четири истраживачке хипотезе: примена методе учења путем решавања проблема доводи до бољег разумевања градива природних наука (Х1), позитивнијег односа ученика према природним наукама (Х2), боље саморегулације процеса учења природних наука (Х3) и бољих академских постигнућа ученика у области природних наука (Х4) у односу на рецептивну наставу. Академска постигнућа ученика у области природних наука разматрана су искључиво као квантитативни аспект успешности ученика, због чега је разумевање, као један од нивоа квалитативног аспекта успешности, разматрано у посебној хипотези. Да би се проверила тачност постављених хипотеза, примењена је метаанализa, за чију израду су искоришћени резултати из двадесет три научна рада, на основу којих су, за сваку од хипотеза, израчунате одговарајуће средње вредности ES. На основу ових вредности потврђена је тачност све четири постављене хипотезе, а тиме и велики потенцијал методе учења путем решавања проблема да унапреди квалитет наставе у области природних наука. PB - Универзитет у Београду - Учитељски факултет T2 - Иновације у настави T1 - Ефекти примене методе учења путем решавања проблема у настави природних наука VL - 32 IS - 4 SP - 21 EP - 31 DO - 10.5937/inovacije1904021P ER -
@article{ author = "Putica, Katarina and Trivić, Dragica", year = "2019", abstract = "Циљ овог рада био је да се упореди ефективност наставе засноване на примени методе учења путем решавања проблема и традиционалне рецептивне наставе у области природних наука. Имајући у виду најчешће проблеме са којима се ученици суочавају приликом учења природних наука, а за које је утврђено да су у великој мери последица традиционалне рецептивне наставе, постављене су четири истраживачке хипотезе: примена методе учења путем решавања проблема доводи до бољег разумевања градива природних наука (Х1), позитивнијег односа ученика према природним наукама (Х2), боље саморегулације процеса учења природних наука (Х3) и бољих академских постигнућа ученика у области природних наука (Х4) у односу на рецептивну наставу. Академска постигнућа ученика у области природних наука разматрана су искључиво као квантитативни аспект успешности ученика, због чега је разумевање, као један од нивоа квалитативног аспекта успешности, разматрано у посебној хипотези. Да би се проверила тачност постављених хипотеза, примењена је метаанализa, за чију израду су искоришћени резултати из двадесет три научна рада, на основу којих су, за сваку од хипотеза, израчунате одговарајуће средње вредности ES. На основу ових вредности потврђена је тачност све четири постављене хипотезе, а тиме и велики потенцијал методе учења путем решавања проблема да унапреди квалитет наставе у области природних наука.", publisher = "Универзитет у Београду - Учитељски факултет", journal = "Иновације у настави", title = "Ефекти примене методе учења путем решавања проблема у настави природних наука", volume = "32", number = "4", pages = "21-31", doi = "10.5937/inovacije1904021P" }
Putica, K.,& Trivić, D.. (2019). Ефекти примене методе учења путем решавања проблема у настави природних наука. in Иновације у настави Универзитет у Београду - Учитељски факултет., 32(4), 21-31. https://doi.org/10.5937/inovacije1904021P
Putica K, Trivić D. Ефекти примене методе учења путем решавања проблема у настави природних наука. in Иновације у настави. 2019;32(4):21-31. doi:10.5937/inovacije1904021P .
Putica, Katarina, Trivić, Dragica, "Ефекти примене методе учења путем решавања проблема у настави природних наука" in Иновације у настави, 32, no. 4 (2019):21-31, https://doi.org/10.5937/inovacije1904021P . .