Ispitivanje i poređenje sadržaja različitih sorti šljivovica dobijenih jednokratnom i dvokratnom destilacijom

Abstract

U ovom radu opisane su različite tehnike destilacije rakija, sa fokusom na jednokratnu i dvokratnu destilaciju, i razlikama u sadržaju rakija dobijenih na ova dva načina. Ove dve tehnike destilacije su upoređene određivanjem sadržaja isparljivih komponenata (aldehidi, estri, kiseline, viši alkoholi, furfural, benzaldehid, cijanovodonična kiselina, metanol) u 55 uzoraka rakija, od kojih je 50 rakija dobijeno tehnikom dvokratne destilacije, a 5 rakija jednostrukom. Ove komponente su određivane na dva načina – metodama propisanim u Pravilniku o metodama uzimanja uzoraka i vršenja hemijskih i fizičkih analiza alkoholnih pića («Sl.list SFRJ» broj 70/87), i gasnom hromatografijom. Napravljeno je i poređenje različitih sorti šljivovica koje su korišćene u proizvodnji rakija, prema sadržaju određivanih isparljivih komponenata. Rezultati dobijeni metodama propisanim u Pravilniku su pokazali da rakije dobijene dvokratnom destilacijom imaju više sadržaje svake od određivanih komponenata. Sa druge strane, rezultati dobijeni gasnom hromatografijom pokazali su približne vrednosti za sadržaj metanola u uzorcima dobijenim na oba načina, a veći sadržaj acetaldehida, heksanola i amilalkohola u rakijama dobijenim jednokratnom destilacijom. Sadržaji ostalih komponenata su viši u rakijama dobijenim dvokratnom destilacijom. Poređenjem sadržaja različitih sorti šljivovica primećen je viši sadržaj aldehida kod sorti Crvena ranka, Čačanska lepotica i Čačanska rodna. Rakije sorti Nada, Crvena ranka i Čačanska rodna pokazale su viši sadržaj benzaldehida. Kod sorte Dragačica vrednosti za više alkohole su dosta više u odnosu na ostale sorte. Sadržaj furfurala bio je znatno viši u sortama Čačanska lepotica i Stenlej. Sadržaji ostalih komponenata bili su približni u rakijama svih sorti.