The temple of Natural Sciences at Studentski Square
Храм природних наука на Студентском тргу
Апстракт
Природно-математички факултет као институција не постоји више од три деценије, мада је импозантна зграда из средине 20. века на Студентском тргу и даље у мислима Београђана позната као зграда ПМФ-а.
Природно-математички факултет Универзитета у Београду издвојио се из Филозофског факулета 1947. године. У тренутку оснивања, ПМФ је био смештен у данашњој згради Ректората, велелепном Капетан Мишином здању. Те школске године овај факултет уписало је 565 студената, а завршило само 26 студената. У наредним годинама број студената се повећавао, а расположиви простор постао је недовољан за потребе студирања све већег броја студената. Међутим, зграда Капетан Мишиног здања, као културно-историјски споменик, била је под заштититом државе, па стога никакве реконструкције и проширења нису били могући.
Професор Вукић Мићовић, користећи позицију ректора Универзитета у Београду (1952-1954), као и подршку колега, успео је да обезбеди простор за подизање заједничке зграде за Хемијски институт, Ф...изичко-хемијски институт и Минералошки завод. Осмишљавању изгледа зграде значајно и посвећено су допринели професори поменутих институција, хемичари, Вукић Мићовић и Ђорђе Стефановић, физикохемичар, Павле Савић и геолог, Стојан Павловић.
У селидби лабораторијског посуђа и прибора из Капетан Мишиног здања добровољно су учествовали и студенти. Зграда је усељавана постепено, а касније је као орган управљања непокретностима уписан Природно-математички факултет. Факултет је у овом облику постојао до 1990. године, када се сви одсеци, које су биле у његовом саставу, раздвајају на засебне факултете и то: Хемијски, Математички, Географски, Биолошки, Физички и Факултет за физичку хемију.
Сви набројани факултети и данас користе зграду на Студенстком тргу, а Хемијски факултет површински и у бројности особља има највећи удео у њој. Додатне просторије на другим локацијама на располагању су неким од наведених факултета, али се уопштено може рећи да проблем простора за већину факултета потеклих из ПМФ-а није ни данас решен, а посебно се у томе истичу Географски и Биолошки факултет.
Шездесет година од завршетка храма природних наука у Београду овај подухват и даље делује недостижно за Управе многих факултета у Србији, иако потребе за модернијим простором без престанка расту.
Кључне речи:
хемија / ПМФ / Београд / Хемијски факултет / Главњача / затвор / зграда / Природно-математички факултет / Математички факултет / Физички факултет / Биолошки факултет / Географски факултет / Факултет за физичку хемију / студенти / јубилеј / Шездесет година / Зидање института на Главњачи / Вукић Мићовић / Ђорђе Стефановић / Павле Савић / Стојан ПавловићИзвор:
Информатор Заједнице научно-техничких музеја Србије, 2021, 19, 1, 40-45Издавач:
- Музеј науке и технике – Београд;
Напомена:
- Овај чланак је написан поводом јубилеја - шездесет година завршетка зграде Природно-математичког факултета у Београду. Уколико желите да чујете песму "Зидање Института на Главњачи" Славка Михајловића, препоручујемо да пустите аудио запис који је читала Ивана Вељковић: https://youtu.be/DQ8RD1tyuvc
Колекције
Институција/група
Hemijski fakultet / Faculty of ChemistryTY - JOUR AU - Савић, Слађана Д. AU - Ђорђевић, Александар AU - Јовановић, Ивана AU - Милановић, Весна Д. PY - 2021 UR - http://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/5278 AB - Природно-математички факултет као институција не постоји више од три деценије, мада је импозантна зграда из средине 20. века на Студентском тргу и даље у мислима Београђана позната као зграда ПМФ-а. Природно-математички факултет Универзитета у Београду издвојио се из Филозофског факулета 1947. године. У тренутку оснивања, ПМФ је био смештен у данашњој згради Ректората, велелепном Капетан Мишином здању. Те школске године овај факултет уписало је 565 студената, а завршило само 26 студената. У наредним годинама број студената се повећавао, а расположиви простор постао је недовољан за потребе студирања све већег броја студената. Међутим, зграда Капетан Мишиног здања, као културно-историјски споменик, била је под заштититом државе, па стога никакве реконструкције и проширења нису били могући. Професор Вукић Мићовић, користећи позицију ректора Универзитета у Београду (1952-1954), као и подршку колега, успео је да обезбеди простор за подизање заједничке зграде за Хемијски институт, Физичко-хемијски институт и Минералошки завод. Осмишљавању изгледа зграде значајно и посвећено су допринели професори поменутих институција, хемичари, Вукић Мићовић и Ђорђе Стефановић, физикохемичар, Павле Савић и геолог, Стојан Павловић. У селидби лабораторијског посуђа и прибора из Капетан Мишиног здања добровољно су учествовали и студенти. Зграда је усељавана постепено, а касније је као орган управљања непокретностима уписан Природно-математички факултет. Факултет је у овом облику постојао до 1990. године, када се сви одсеци, које су биле у његовом саставу, раздвајају на засебне факултете и то: Хемијски, Математички, Географски, Биолошки, Физички и Факултет за физичку хемију. Сви набројани факултети и данас користе зграду на Студенстком тргу, а Хемијски факултет површински и у бројности особља има највећи удео у њој. Додатне просторије на другим локацијама на располагању су неким од наведених факултета, али се уопштено може рећи да проблем простора за већину факултета потеклих из ПМФ-а није ни данас решен, а посебно се у томе истичу Географски и Биолошки факултет. Шездесет година од завршетка храма природних наука у Београду овај подухват и даље делује недостижно за Управе многих факултета у Србији, иако потребе за модернијим простором без престанка расту. PB - Музеј науке и технике – Београд; T2 - Информатор Заједнице научно-техничких музеја Србије T1 - The temple of Natural Sciences at Studentski Square T1 - Храм природних наука на Студентском тргу VL - 19 IS - 1 SP - 40 EP - 45 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5278 ER -
@article{ author = "Савић, Слађана Д. and Ђорђевић, Александар and Јовановић, Ивана and Милановић, Весна Д.", year = "2021", abstract = "Природно-математички факултет као институција не постоји више од три деценије, мада је импозантна зграда из средине 20. века на Студентском тргу и даље у мислима Београђана позната као зграда ПМФ-а. Природно-математички факултет Универзитета у Београду издвојио се из Филозофског факулета 1947. године. У тренутку оснивања, ПМФ је био смештен у данашњој згради Ректората, велелепном Капетан Мишином здању. Те школске године овај факултет уписало је 565 студената, а завршило само 26 студената. У наредним годинама број студената се повећавао, а расположиви простор постао је недовољан за потребе студирања све већег броја студената. Међутим, зграда Капетан Мишиног здања, као културно-историјски споменик, била је под заштититом државе, па стога никакве реконструкције и проширења нису били могући. Професор Вукић Мићовић, користећи позицију ректора Универзитета у Београду (1952-1954), као и подршку колега, успео је да обезбеди простор за подизање заједничке зграде за Хемијски институт, Физичко-хемијски институт и Минералошки завод. Осмишљавању изгледа зграде значајно и посвећено су допринели професори поменутих институција, хемичари, Вукић Мићовић и Ђорђе Стефановић, физикохемичар, Павле Савић и геолог, Стојан Павловић. У селидби лабораторијског посуђа и прибора из Капетан Мишиног здања добровољно су учествовали и студенти. Зграда је усељавана постепено, а касније је као орган управљања непокретностима уписан Природно-математички факултет. Факултет је у овом облику постојао до 1990. године, када се сви одсеци, које су биле у његовом саставу, раздвајају на засебне факултете и то: Хемијски, Математички, Географски, Биолошки, Физички и Факултет за физичку хемију. Сви набројани факултети и данас користе зграду на Студенстком тргу, а Хемијски факултет површински и у бројности особља има највећи удео у њој. Додатне просторије на другим локацијама на располагању су неким од наведених факултета, али се уопштено може рећи да проблем простора за већину факултета потеклих из ПМФ-а није ни данас решен, а посебно се у томе истичу Географски и Биолошки факултет. Шездесет година од завршетка храма природних наука у Београду овај подухват и даље делује недостижно за Управе многих факултета у Србији, иако потребе за модернијим простором без престанка расту.", publisher = "Музеј науке и технике – Београд;", journal = "Информатор Заједнице научно-техничких музеја Србије", title = "The temple of Natural Sciences at Studentski Square, Храм природних наука на Студентском тргу", volume = "19", number = "1", pages = "40-45", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5278" }
Савић, С. Д., Ђорђевић, А., Јовановић, И.,& Милановић, В. Д.. (2021). The temple of Natural Sciences at Studentski Square. in Информатор Заједнице научно-техничких музеја Србије Музеј науке и технике – Београд;., 19(1), 40-45. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5278
Савић СД, Ђорђевић А, Јовановић И, Милановић ВД. The temple of Natural Sciences at Studentski Square. in Информатор Заједнице научно-техничких музеја Србије. 2021;19(1):40-45. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5278 .
Савић, Слађана Д., Ђорђевић, Александар, Јовановић, Ивана, Милановић, Весна Д., "The temple of Natural Sciences at Studentski Square" in Информатор Заједнице научно-техничких музеја Србије, 19, no. 1 (2021):40-45, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_cherry_5278 .
Related items
Showing items related by title, author, creator and subject.
-
Позитрон - 22
Savić, Slađana D.; Jakovljević, Danijel; Holik, Ana-Andrea; Savić, Anđela; Gazikalović, Aleksandra; Gligorić, Gligorije; Srdić, Dragana; Tasić, Anđela; Šišaković, Isidora (Универзитет у Београду – Хемијски факултет, 2021) -
Дигитални репозиториjум Универзитета у Београду - Хемиjског факултета
Ђорђевић, Ана (Инфотека - часопис за дигиталну хуманистику, 2020) -
Позитрон - 16
Savić, Slađana D.; Jakovljević, Danijel; Holik, Ana-Andrea; Stamenković, Anđela; Kostić, Anđela; Mutić, Luka (Универзитет у Београду – Хемијски факултет, 2019)