The temple of Natural Sciences at Studentski Square

Abstract

Природно-математички факултет као институција не постоји више од три деценије, мада је импозантна зграда из средине 20. века на Студентском тргу и даље у мислима Београђана позната као зграда ПМФ-а.

Природно-математички факултет Универзитета у Београду издвојио се из Филозофског факулета 1947. године. У тренутку оснивања, ПМФ је био смештен у данашњој згради Ректората, велелепном Капетан Мишином здању. Те школске године овај факултет уписало је 565 студената, а завршило само 26 студената. У наредним годинама број студената се повећавао, а расположиви простор постао је недовољан за потребе студирања све већег броја студената. Међутим, зграда Капетан Мишиног здања, као културно-историјски споменик, била је под заштититом државе, па стога никакве реконструкције и проширења нису били могући.

Професор Вукић Мићовић, користећи позицију ректора Универзитета у Београду (1952-1954), као и подршку колега, успео је да обезбеди простор за подизање заједничке зграде за Хемијски институт, Физичко-хемијски институт и Минералошки завод. Осмишљавању изгледа зграде значајно и посвећено су допринели професори поменутих институција, хемичари, Вукић Мићовић и Ђорђе Стефановић, физикохемичар, Павле Савић и геолог, Стојан Павловић.

У селидби лабораторијског посуђа и прибора из Капетан Мишиног здања добровољно су учествовали и студенти. Зграда је усељавана постепено, а касније је као орган управљања непокретностима уписан Природно-математички факултет. Факултет је у овом облику постојао до 1990. године, када се сви одсеци, које су биле у његовом саставу, раздвајају на засебне факултете и то: Хемијски, Математички, Географски, Биолошки, Физички и Факултет за физичку хемију.

Сви набројани факултети и данас користе зграду на Студенстком тргу, а Хемијски факултет површински и у бројности особља има највећи удео у њој. Додатне просторије на другим локацијама на располагању су неким од наведених факултета, али се уопштено може рећи да проблем простора за већину факултета потеклих из ПМФ-а није ни данас решен, а посебно се у томе истичу Географски и Биолошки факултет.

Шездесет година од завршетка храма природних наука у Београду овај подухват и даље делује недостижно за Управе многих факултета у Србији, иако потребе за модернијим простором без престанка расту.