Процена степена оптерећења површинских вода органским загађујућим супстанцама на подручју Ковина, Србија

Abstract

У индустријској зони града Ковина налазe се фабрике које се баве производњом алкохола и сточног квасца, хране за кућне љубимце, сечењем и завршном обрадом челика, производњом шприцева и амбалаже за вакцине и лекове, као и највећа на Балкану фарма печурака. Поред тога, на 11 km од Ковина је рудник који угаљ вади са дна језера које је повезано са Дунавом, и представља јединствену подводну експлоатацију угља на свету. Упркос наведеним бројним делатностима које могу имати утицаја на квалитет површинских вода, нема лабораторије која се бави њиховим мониторингом. Стога је циљ овог рада прелиминарна карактеризација степена оптерећења површинских вода укупно присутним и специфичним, најзаступљенијим угљоводоничним загађујућим супстанцама. Узорци коришћени у раду узети су током новембра 2022. године, са пет репрезентативних локација на подручју Ковина (слика 1). Након одређивања основних параметара (табела 1), воде су анализиране применом стандардне методе ASTM D1252-06 [1], како би се утврдиле вредности хемијске потрошње кисеоника (ХПК). У циљу специфицирања најзаступљенијих угљоводоничних загађујућих супстанци, примењена је екстракција узорака вода помоћу трихлорметана. Добијени екстракти су након сушења и концентровања хроматографски пречишћени и анализирани на гасном хроматографу Agilent 7890A GC куплованом са квадруполним масеним детектором Agilent 5975C. Четири од пет анализираних узорака показују вредности ХПК карактеристичне за класу III површинских вода (табела 1; [2]). Најзаступљeнија специфична угљоводонична једињења у свим узорцима су n-алкани (слика 1). Нижи n-алкани са мање од 20 угљеникових атома су присутни само у траговима, што указује да ове воде углавном нису изложене загађењу сировом нафтом, дизелом или керозином. У три узорка (Дунавац, Шљункара и Црна Бара), CPI вредности за цео опсег n-алкана (С16- С34), као и за и више (С25-С34) и ниже (С15-С20, са изузетком Шљункаре) n-алканске хомологе су ниже или блиске 1, што уз n-алканске максимуме у опсегу С24-С26 указује на допринос органске супстанце акватичних макрофита, бактерија, васкуларних биљака и маховина рода Sphagnum [3]. Присуство нижих n-алкана (С15-С20) карактерише алге и бактерије, док се доминација непарних нижих хомолога у узорку Шљункара може повезати за цијанобактеријама. У узорицима Канал и Поњавица CPI вредности за цео опсег n-алкана (С16-С34), као и за више хомологе (С25-С34) веће су од 1, што уз n-алкански максимум у узорку Канал на С27 указује на допринос виших сувоземних биљака. Међутим поред наведених природних извора идентификованих n-алкана, треба истаћи да веома сличне n-алканске расподеле имају моторна уља, теже фракције уља за ложење и течни производи пиролизе лигнита. Од посебног значаја је и резултат да је у екстракту узорка воде са локације Поњавица доминантно једињење елементарни сумпор (слика 1), што се може повезати са великом количином муља у којем преовлађују аноксични услови, услед чега су фаворизовани редукциони хемијски/биохемијски процеси. Резултати прелиминарног истраживања показују да је неопходно наставити континуално и знатно детаљније истраживање предметних вода, како би се предупредило њихово даље загађење и негативан утицај на живи свет у њима, као и на подземне воде и земљиште у непосредној околини.