Ispitivanje uticaja fulerena C60 i fuleropirolidina na formiranje amiloidnih fibrila ovalbumina iz kokošjeg jajeta

Abstract

Proteini su marginalno stabilni i isti će pre ili kasnije preći u najstabilniju formu koju svi proteini mogu da zauzmu, formu amiloidnih fibrila. Razumevanje detaljnog mehanizma amiloidne fibrilacije tokom sva 3 koraka može pružiti bitne informacije kako sa mehanističkog aspekta, tako i sa mogućeg aplikativnog aspekta lečenja amiloidnih oboljenja. Razvoj hemije fulerena je dove o do većeg razumevanja i mogućnosti primene fulerena kako kao novih nanomaterijala u elektronici, tako i mogućih novih molekula koji mogu da interaguju sa drugim domaćinima/gostima sa visokom specifičnošću. Sa velikom potrebom razumevanja procesa misfoldovanja proteina kao i mogućim inhibitorima amiloidne fibrilacije, fuleren i njegovi derivati deluju kao privlačna lead jedinjenja koja mogu dovesti do željenih rezultata . U ovom završnom radu sintetisan je derivat fulerena, fuleropirolidin, koji je, pored nefunkcionalizovanog C 60 iskorišćen za ispitivanje uticaja na formiranje amiloidnih fibrila na ovalbumin iz kokošjeg jajeta. Do sada nije izveden ovakav tip eksperimenta gde je ovako detaljno opisan eksperiment uz ovakav pristup praćenja kinetike formiranja amiloidnih fibrila u prisustvu fulerena. Potvrđeno je da oba jedinjenja mogu da inhibiraju formiranje amiloidnih fibrila pri čak koncentracijama od samo 250 ng/mL uz to da se za sada kao bolji inhibitor prikazao nederivatizovani fuleren C 60 Neophodno je primeniti i druge metode osim praćenja fluorescencije tioflavina T ne bi li mogle da se bolje okarakterišu interakcije fulerena i proteina i da se opišu dobijene strukture.