DFTB metoda za određivanje geometrija malih organskih molekula i njihovih kompleksa Ni (I) i Ni (II)

Abstract

U hemijskom svetu kompjuterska hemija ima važnu ulogu u proračunavnju hemijske strukture i različitih osobina molekula. Spoj teorijske hemije i kompjuterskih programa približava korisniku izuzetno komplikovanu ali neophodnu za izračunavanje, kvantnu mehaniku. Zbog kompleksnosti Šredingerove jednačine, neophodno je korišćenje funkcija koje priblizno opisuju Šredingerovu jednačinu. One se nazivaju aproksimacije. One se takođe upotrebljavaju i u metodama računarske hemije. Aproksimacije pojednostavljuju rešenje ali su i jedini način rešavanja Šredingerove jednačine. Iako pojednostavljeno, i dalje je neophodno dosta matematičkih računanja i kompjuterskih snaga. Kvantno hemijske računarske metode su podeljene na ab initio i semiempirijske, u zavisnosti od količine koriščenih parametara. ab initio metode mogu biti svrstane u jedno od dva glavna carstva, metode zasnovane na talasnoj funkciji ili metode zasnovane na funkcionalu gustine. Kako sam naziv nagovestava latinski ab initio znači od samog početka, ove metode izračunavaju Šredingerovu jednačinu direktno iz početnih principa kvantne mehanike bez upotrebe eksperimentalnih podataka . Za razliku od njih semiempirijske metode koriste veći broj aproksimacija i eksperimentalne podatke. Za veoma tačne i pouzdnane metode smatraju se ab initio, sa izrazitom manom u zahtevnosti sistema i potrebnom kompjuterskom vremenu. Obzirom da semiempirijske metode koriste već poznate parametre, to ih čini bržim od ab initio metoda i komjuterski manje zahtevnije.