Sinteza biorazgradive smole primenom dipentil-itakonata kao reaktivnog diluenta

Abstract

U poslednjim godinama sve više privlači pažnju upotreba obnovljivih izvora kod proizvodnje polimera. Za poboljšanje materijala iz obnovljivih izvora napredak u razvoju prirodnih vlakana, genetskog inženjeringa i kompozitnih jedinjenja je jako značajan jer se sa njima ostvaruje i više mogućnosti za upotrebu istih i njihovu primenu u raznim poljima. Kompozitni materijali su karakteristični po tome što se mogu dizajniranti i prilagoditi različitim potrebama, a iz razloga što su prirodna vlakna jeftina, pristupačna i biorazgradiva, biorazgradivi kompoziti su značajni u 21. veku zbog sve većeg kretanja ka potpunom prelasku na upotrebu biorazgradivih jedinjenja. Biorazgradivi polimeri su konstruisani na taj način što mogu da se razgrade pod uticajem živih organizama, najčešče bakterija, i kao takvi ne zagađuju i opterećuju životnu sredinu. Ovi polimeri su moguće rešenje problema povezanih sa tradicionalnim načinom dobijanja plastike i polimernih masa iz nafte, kao i otpadnim materijalima nakon prerade nafte. Sve sfere hemijske industrije se trude pređu na tzv. zelena jedinjenja i zaobiđu korišćenje nafte kao osnovnog izvora i njenih derivata kao startnih jedinjenja za druga važna industrijska jedinjenja. Razlozi su mnogobrojni, a najvidljiviji razlog je sve veće iscrpljivanje rezervi nafte. Takođe, zelena jedinjenja manje zagađuju okolinu, a njihovi postupci dobijanja su najčešće jednostavniji nego oni kod naftnih derivata, i kao takvi, biorazgradivi polimeri su sve više traženi i sve se više upotrebljavaju zbog navedenih osobina. Takođe imamo i polimere koji su sintetisani od monomera koji potiču iz nafte, ali sa dodatkom aditiva koji su biorazgradivi, a tako se samim tim i povećava biodegradabilnost. Ovi polimeri se označavaju kao sredina ka putu na prelazak na biorazgradive polimere. Izazov je u pronalaženju primena, koje bi trošile dovoljno velike količine ovih materijala, a tada bi se i cene smanjile, omogućavajući biorazgradivim polimerima efektivno i isplativo takmičenje na tržištu, kao i mnogo bolje performanse od tradicionalno dobijene plastike. Proizvodnja biorazgradivih kompozita i biorazgradivih plastičnih masa će povećati potražnju takvih materijala. Veliki napredak je ostvaren razvijanjem praktičnih procesa i proizvoda iz prirodnih polimera kao što su skrob,celuloza i mlečna kiselina. Biorazgradivi polimeri se nazivaju i polimerima budućnosti i treba da se teži ka razvoju i drugih postupaka sinteze istih kao i da se pronalaze i druge primene da bi se na kraju, za većinu polimera zasnovanih na monomerima koji su naftni derivati, pronašla biorazgradiva alternativa, odnosno biorazgradivi polimer koji će da zameni klasični postojeći, a samim tim bi se sa nafte u potpunosti prešlo na ovu efektivnu biorazgradivu alternativu.