Uticaj benzoil - akrilne kiseline i njenog hloro - derivata na stabilnost rekombinantnog proteina p53c

Abstract

Kancer je maligno oboljenje koje je, pored kardiovaskularnih oboljenja, vodeći uzrok smrtnosti u svetu (Khan, Reale, et al. 2019). Mutacija unutar gena TP53, koji kodira protein p53 je najĉešći uzrok nastanka kancera (Mantovani, Collavin et al. 2019). Protein p53 je tumorski supresor koji se veoma ĉesto naziva i “ĉuvarom genoma” kako bi se naglasila njegova izuzetno važna uloga u spreĉavanju nastanka kancera. Svoju ulogu ostvaruje kroz mnogobrojne procese unutar ćelije kao što su: blokiranje ćelijskog ciklusa, apoptoza, proces popravke DNK molekula i drugo. Gubitak ovih funkcija za posledicu ima nastanak kancerskih ćelija. Najĉešće mutacije dešavaju se u okviru DNK – vezujućeg domena proteina p53 (De Oliveira, Petronilhno et al., 2020). Poslednjih godina se izuĉavaju pristupi u terapiji kancera koji se zasnivaju na stabilizaciji p53 razliĉitim molekulima koji bi mu vratili prvobitnu funkciju i poboljšali stabilnost. U ovom radu je izolovan i preĉišćen rekombinantni protein p53 iz E. coli i ispitivani su uslovi u kojima je protein stabilan i funkcionalan. Ispitivane su interakcije proteina p53 i benzoil - akrilne kisleline, kao i interakcije p53 i 1-4-(4-hlorofenil)-4-oksobut-2-enoinske kiseline, nazivane hloro – derivatom dalje u radu.